Reditelj sa poternice

Rođen je pre 76 godina u Parizu, od oca poljskog Jevrejina i majke ruske katolkinje. Drugi svetski rat ga zatiče u okupiranoj Poljskoj, gde je preživeo holokaust. Kasnije je u Lođu studirao film, a već prvim celovečernjim igranim filmom „Nož u vodi“ iz 1962. godine, Polanski ističe sklonost ka mračnim temama, ispunjenim pesimizmom u ljudskim odnosima, brojnim amoralnim stavovima glavnih junaka i žestokom društvenom kritikom. Nakon uspeha psihološkog horora „Repulsion“ 1965. godine, apsolutnu pažnju svetske javnosti dostiže izuzetnom horor satirom „Bal vampira“ 1967. godine, kasnije često citiranom i recikliranom. Svetska slava, ogroman uspeh već narednog ostvarenja „Rozmarina beba“ iz 1968. godine, te brak s predivnom glumicom Šeron Tejt i poznanstvo s brojnim aktuelnim svetskim zvezdama tog doba, među kojima je bio i Brus Li, obeležile su najdivniji period u životu Romana Polanskog.

Sve se promenilo te kobne noći 9. avgusta 1969. godine kada su članovi porodice Menson uleteli u njegovu iznajmljenu kuću u Holivudu, u nameri da poubijaju sve što se kreće, i tom prilikom, pored četvoro prisutnih, izmasakrirali Šeron Tejt, koja je bila u poodmakloj trudnoći. Polanski je životne traume, koje su se na ličnom planu kasnije različito manifestovale uključujući i sada već čuveni slučaj seksualnog odnosa s maloletnom Greimer, kompenzovao izvanrednom karijerom, ispunjenom filmovima kao što su „Kineska četvrt“ (1974), „Stanar“ (1976), „Tes“ (1979), „Smrt i devojka“ (1994)… i konačnim trijumfom s „Pijanistom“ (2002), koji mu donosi i Oskara za najboljeg reditelja. Polanski se, naravno, nije pojavio na svečanoj ceremoniji, jer bi bio uhapšen istog trenutka kada bi kročio na američko tle. Druga klopka za čuvenog reditelja sa poternice, očito je pažljivije i mudrije osmišljena.