Brigit Monhaupt Odluka suda u Štutgartu o puštanju na uslovnu slobodu Brigit Monhaupt, bivše članice nemačke gerilske grupe Bader-Majnhof izazvala je žestoke debate u toj zemlji. Monhauptova će, posle 24 godine u zatvoru, ugledati svetlost dana 27. marta. Nemački sud je presudio da pedesetsedmogodišnja Brigit Monhaupt ispunjava uslove za ranije oslobađanje, pošto je utvrđeno da ona više ne predstavlja opasnost za bezbednost.
Brigit Monhaupt Odluka suda u Štutgartu o puštanju na uslovnu slobodu Brigit Monhaupt, bivše članice nemačke gerilske grupe Bader-Majnhof izazvala je žestoke debate u toj zemlji. Monhauptova će, posle 24 godine u zatvoru, ugledati svetlost dana 27. marta. Nemački sud je presudio da pedesetsedmogodišnja Brigit Monhaupt ispunjava uslove za ranije oslobađanje, pošto je utvrđeno da ona više ne predstavlja opasnost za bezbednost. Monhauptova, koju su svojevremeno okarakterisali kao „najzlobniju i najopasniju ženu“ u Zapadnoj Nemačkoj, bila
je osuđena za učešće u devet ubistava, a među žrtvama su bili jedan sudija, bankar i predsednik federacije zaposlenih.
Oslobađanje Monhauptove oživelo je sećanja na jednu od najkrvavijih epizoda u posleratnoj istoriji Nemačke. Urbana gerilska grupa Bader-Majnhof, koja je bila poznata i kao Frakcija Crvene armije, stajala je iza kidnapovanja i ubistava u Zapadnoj Nemačkoj 1970-tih. Grupa se borila protiv, kako su to oni nazivali, kapitalističkog ugnjetavanja radnika i protiv američkog imperijalizma. Bila je aktivna od 1970, kada je iznikla iz studentskih protesta protiv rata u Vijetnamu, pa do 1992. kada je napustila nasilje. Pad Berlinskog zida 1989. prilično je oslabio grupu i njeni preostali članovi su 20. aprila te godine objavili rasformiranje.
Jedna od najpoznatijih žrtava te grupe bio je nemački industrijalac Hans Martin Šlajer, kidnapovan u septembru 1977, a ubijen šest nedelja kasnije. On je bio jedan od tridesetak ljudi koje je ubila banda Bader-Majnhof tokom kampanje protiv članova nemačke elite i osoblja američke vojske. Grupa je uključivala uglavnom mlade iz srednje klase koji su sebe nazivali borcima protiv zapadno-nemačkog establišmenta. Kad je bila na vrhuncu popularnosti, blizu četvrtine mladih u Zapadnoj Nemačkoj izražavalo je neku vrstu naklonosti prema toj grupi. Mnogi su osuđivali njihovu taktiku, ali su imali razumevanja za njihovo gnušanje novim poretkom, naročito onim gde su bivši nacisti igralli istaknute uloge.
Vođa grupe Andreas Bader započeo je kampanju 1968. detoniranjem bombi iz domaće radinosti u dve frankfurtske prodavnice. Uhapšen i zatvoren, uspeo je da pobegne 1970. tokom posete biblioteci, uz pomoć levičarske novinarke Ulrike Majnhof. Ostalo je istorija.
Brigit Monhaupt rođena je 24. juna 1949. u Rajnbergu. Nakon razvoda roditelja 1960. ostala je da živi sa majkom. Upisala je filozofiju 1968. na Univerzitetu u Minhenu. Iste godine udala se za Rolfa Hajslera, ali je njihova veza okončana posle dve godine. Jednom prilikom, 11. maja 1978, bila je uhapšena u Jugoslaviji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
