Čak je i ime Franja (Frančesko) uzeo po Svetom Franji Asiškom, fratru-asketi posvećenom socijalno ugroženima. Iako je prvi papa sa tim imenom, objašnjavaju u Kuriji, on, ipak, neće koristiti rimski redni broj, već će tek sledeći sveti otac koji izbere to ime morati da koristi Franja II.

Kao nadbiskup Buenos Ajresa Horhe Mario Bergoljo se odrekao prava na privilegije, pa je umesto u palati, živeo u skromnom stančiću, na posao ga nije vozio šofer, već je koristio podzemnu železnicu ili gradski autobus i uvek je sam sebi kuvao skromna jela. Nije se isticao u javnosti, retko je davao izjave za medije i gotovo nikada nije reagovao na kritike. Kada ga je papa Jovan Pavle II imenovao za kardinala 2001, poručio je stotinama Argentinaca koji su želeli da dođu u Rim povodom proslave njegovog imenovanja da novac koji su izdvojili za avionske karte daju siromašnima.

Često je hvaljen zbog praktičnog pristupa „gorućim temama“ i doprinosa modernizaciji argentinske crkve. Protivnik je gej-brakova jer smatra da deca imaju pravo na ljubav i oca i majke. Zalaže se za zaštitu životne sredine. U biografiji nema mrlja kada je reč o seks-skandalima koji su potresali Rimokatoličku crkvu. Reputacija mu je, međutim, narušena navodima da je imao veze s vojnom huntom u Argentini, ali to nikada nije dokazano.

Rođen je 17. decembra 1936. u Buenos Ajresu u porodici italijanskih imigranata. Otac mu je bio radnik na železnici. Ima četvoro braće i sestara. Zbog infekcije mu je još u tinejdžerskim danima odstranjen deo plućnog krila. Diplomirao je teologiju i filozofiju u San Migelu, a školovao se i u Nemačkoj. Pored španskog, govori italijanski i nemački. Jezuitskom redu pristupio je 1969. Na izborima za papu 2005. bio je drugoplasirani, odmah iza pape Benedikta XVI.