Tajvanska kanasta

Ang Li Da filmski festival u Veneciji više ni izbliza nije ono što je nekad bio, sasvim su objektivno ocenili filmski kritičari i novinari akreditovani ove godine na ovom, još uvek festivalu najviše kategorije. Venecijanski festival koji je nekada svetu sedme umetnosti darivao nove filmove posve svežih tendencija i pre svega nova autorska imena, ove godine postao je „Holivud u malom“, kako su ga nazvali na prvom kanalu italijanske državne televizije, prethodnik svih potencijalnih američkih asova, koji bi do kraja godine trebalo da se ovenčaju brojnim „prestižnim“

nagradama. Da li je u pitanju kriza svetske produkcije ili nedostatak novih rediteljskih jurišnika, tek će se pokazati. Uglavnom, Festival u Veneciji nam je upravo otkrio da su najbolji glumci ove godine Kejt Blančit i Bred Pit (?), a najbolji režiseri Brajan de Palma i Ang Li (?!?).
Pa dobro, složićemo se da svi oni zaista i jesu majstori svog zanata, svako na svoj način. A pogotovu Ang Li, verovatno najznačajnije ime filmske režije, vazda dobroćudnog izraza lica. Rođen je 1954. godine na Tajvanu, gde je isprva studirao istoriju umetnosti na tamošnjem univerzitetu, da bi se vrlo brzo, sredinom sedamdesetih obreo u Njujorku, kako bi studijama filma unapredio svoj ogroman potencijal i neosporni talenat. Još tada je radio kao asistent mnogih tada afirmisanih imena, među kojima je svakako bio i Spajk Li, koji mu je na neki način ostao životni mentor. Već svojim prvim značajnim celovečernjim igranim filmom, Ang Li privlači veliku pažnju i kritike i publike. Bilo je to 1993. godine i bio je to „Svadbeni banket“, film koji je prvi u Kini progovorio o pravima i problemima homoseksualaca i to na komičan način. Lijev stil rada „iz kontre“, neprestano eksperimentisanje sa žanrovima i visoka estetičnost filmskog izraza u svakom pogledu, postale su zaštitni znak svih njegovih narednih ostvarenja. A redom su se ređali „Klopa, piće, čovek, žena“, „Razum i osećajnost“, „Ledena oluja“, „U sedlu sa đavolom“, „Pritajeni tigar skriveni zmaj“, „Hulk“, „Planina Broukbek“ i konačno najnoviji „Žudnja, oprez/Lust, Caution“, sveže nagrađen Zlatnim lavom.
U toj priči o studentima koji u uzburkanoj Kini pripremaju atentat na visokog državnika, Li je prepoznao dovoljnu dozu mita, od koje je ponovo stvorio ep na filmu, što je radio u slučaju gotovo svih prethodno pobrojanih ostvarenja, za koja je uvek bio visoko nagrađivan. I nema sumnje da će se ponovo pobrati sva filmska priznanja. Jer upuštajući se u veliki rizik odabirom tema za svoja filmska dela, Ang Li je ipak uspeo da se odupre pravilima koje nameću veliki studiji i da nametne jedinstveni način rada, koji kontroliše mudrošću istočnjačkih mislilaca i preciznošću zapadnjačkih kalkulanata. I zato u takvoj kanasti, njegove karte uvek, ali uvek dobijaju.