Treći put na Kosovu

Lavrens-Lari Rosin – Kao što su krajem 2007. najavljivali kosovski mediji, Ban Ki Mun, generalni sekretar UN, za zamenika šefa Unmika imenovao je Lavrensa Rosina, američkog diplomatu, koji je juče stupio na novu-staru dužnost. Ovaj posao Rosin, koga na Kosovu i Metohiji svi znaju kao Larija, obavljao je pre nedavno iz misije UN povučenog Stivena Šuka, kojem centrala u Njujorku, zasad bez zvaničnog obrazloženja, nije produžila ugovor.
Rosinu je ovo treći mandat na KIM. Bio je prvi šef Americke kancelarije u Prištini

1999, što mu je otvorilo put u visoku diplomatiju – 2001. imenovan je za ambasadora SAD u Hrvatskoj, gde je službovao dve godine. Drugi put na KIM vratio se 2004. kao glavni zamenik šefa Unmika. I taj posao obavljao je dve godine.
Lavrens G. Rosin (1952) rodom je iz Kalifornije. Studije ekonomije završio je na Koledžu u Klermontu i ubrzo se zaposlio u Službi za spoljne poslove. Usavršavao se u Evropi. Njegova diplomatska karijera vezana je za evropske, azijske i afričke države. Osim maternjeg, govori francuski i španski jezik, a snalazi se i s nemačkim i hrvatskim. Nosilac je više američkih odlikovanja, kao i hrvatskog Ordena kneza Branimira, kojim ga je odlikovao predsednik Stipe Mesić.
Rosin se bavio kosovskom problematikom i pre prve zvanične službe u južnoj srpskoj pokrajini. Kao direktor Američke kancelarije za pitanja Južne i Centralne Evrope imao je važnu ulogu u rešavnju kosovske krize i primeni Dejtonskog sporazuma, a kao član delegacije SAD učestvovao je na pregovorima u Rambujeu i Pariskoj konferenciji o Kosovu. U Rosinovoj zvaničnoj diplomatskoj biografiji na sajtu UN navodi se i da je bio čovek za vezu američke vlade sa Oslobodilačkom vojskom Kosova i drugim kosovskim političkim faktorima.
Tokom prvog mandata na Kosovu Rosin je bio simbol uticajnog i sveprisutnog šefa Unmika, koji se pitao za sve – od decentralizacije i zaštite srpskih manastira do privatizacije i kosovskih snaga bezbednosti. Kada je pre dve godine napuštao Pokrajinu, Rosin je najavio da će „2006. biti godina u kojoj ce možda Kosovo postati nezavisno, ne samo zato što je to politika Unmika ili šefa te administracije, nego zato što su to u poslednje vreme izrekle i mnogobrojne međunarodne diplomate“. U Prištinu se vraća na početku 2008, za koju lideri kosovskih Albanaca iznose ista očekivanja. Analitičari u Lavrensu Rosinu vide službenika međunarodne administracije koji će dosledno držati kurs Vašingtona.