Vera u treću sreću

Benazir Buto „Osećam se uzbuđeno i nadmoćno što sam ponovo u svojoj zemlji, kao da se dogodilo neko čudo“, izjavila je bivša premijerka Pakistana Benazir Buto koja se juče, posle osam godina egzila, konačno vratila u zemlju. Ispred aerodroma u Karačiju atmosfera nalik karnevalu: muzika, posluženje i gotovo 250.000 ljudi u odeći crvene, crne i zelene boje Narodne partije, priredilo je dobrodošlicu Butovoj. Predviđa se da bi u januaru 2008. mogla i treći put sesti u premijersku fotelju, bude li takav ishod pregovora o podeli vlasti s predsednikom Pervezom Mušarafom. Juče je rekla da je suviše stara, ali i mnogo iskusnija, i obećala je borbu protiv diktature i izgradnju boljeg Pakistana.
Zulfikar Ali Buto, otac Benazir, bio je početkom sedamdesetih premijer Pakistana. Srušen je vojnim pučem i pogubljen 1977. Rešena da osveti očevu smrt i oslobodi zemlju od diktature generala Zije ul Haka, Benazir je više puta na svojim kostima osetila hladnoću zatvora. Utočište je nalazila u Londonu, odakle se sa svoja dva brata borila protiv režima u Pakistanu. Posle pogibije generala Zije i prvih slobodnih izbora, Butova je u 35. godini postala najmlađa i prva demokratski izabrana žena premijer u islamskom svetu. Vrhunac njene popularnosti vezuje se za period prvog premijerskog mandata (1988-1990). Mlada i glamurozna, uspešno je sebe prikazivala kao osveženje u političkom svetu u kojem dominiraju muškarci. Ali, posle drugog mandata (1993-1996) neki su je videli kao sinonim za korupciju i loše vladanje. Njen suprug Asif Zardari, s kojim je u braku od 1987, imao je veliki uticaj na obe njene administracije. Mnogi su ga optuživali za krađu miliona dolara iz državnih fondova. Potvrđeno je da je novac čuvan na tajnim računima širom Evrope. Analitičari se slažu da je za politički krah Butove glavni krivac pohlepa njenog supruga. Sve do amnestije ovog meseca, Benazir Buto optuživana je za najmanje pet korupcionaških afera. Tokom godina izgnanstva živela je u Dubaiju sa svoje troje dece. Često je posećivala zapadne prestonice, držala predavanja na univerzitetima i sastajala se sa zvaničnicima mnogih vlada.
Rođena je u Karačiju 21. juna 1953. Sa samo 16 godina otišla je na Harvard, potom i na Oksford, gde je diplomirala na odseku za filozofiju, politiku i ekonomiju, kao i kurs za međunarodno pravo i diplomatiju. Od 1983. objavila je nekoliko knjiga, a najznačajnije su „Kćerka Istoka“ i „Perspektive spoljne politike“.