Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Urednik nedeljnika, koji se juče nije pojavio na kioscima prvi put posle 23 godine, ovim činom poslao je jasnu poruku šta misli o medijskoj sceni, odnosu države prema nezavisnim medijima koji poštuju standarde profesije ali i podsetio javnost na značaj slobodnog novinarstva za uređeno društvo.

Obradović je svojom dugogodišnjom karijerom započetom u „Politici ekspres“, koju je napustio zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, kasnije osnivanjem „Vranjskih“ i funkcijom predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, koju je obavljao šest godina, zaslužio poštovanje kolega koji na njegov protest nisu ostali nemi i ravnodušni.

Štrajk glađu jednog novinara nametnuo je da stanje u medijima ponovo bude glavna tema izveštavanja svih medija, uz priču o nizu uvreda jedne političke opcije upućenim istraživačkom novinaru i dvostrukim aršinima vlasti prema napadima na novinare. Na sve ove probleme ukazao je Obradović, kao što je svojim radom ukazivao godinama unazad, ali izgleda da to nije bilo dovoljno efikasno za reakciju profesije kao što je bio štrajk glađu, „očajnički potez“, kako ga je i sam Obradović nazvao. U tom očaju, ne toliko zbog Vranjskih koliko zbog sistemskog uništavanja medija i sve učestalijih udara na profesionalno dostojanstvo, Obradović je kolege upitao:

„Hoćemo li da nastavimo dalje ovako, da budemo svakoga dana ponižavani, nazivani pogrdnim imenima? Hoćemo li da nastavimo po tim uslovima da radimo ili nećemo?“

I svi su odgovorili, kristalno čistom podelom medijske scene na novinare koji od nepristrasnih posmatrača postaju aktivisti za slobodu javne reči, izlazeći na ulicu kako bi pokazali solidarnost sa kolegom, nudeći skromne resurse svog lista za objavljivanje još jednog broja „Vranjskih“… A sa druge strane našli su se oni koji nastavljaju da targetiraju kolege optužujući ih da od sebe prave „žrtvu torture i pritiska“. Paradoksalno je što su ti drugi nebrojeno puta vršili torturu, upravo nad kolegama među kojima se našao i Obradović. On nije odustajao od borbe ni kada je od strane prorežimskih medija optužen da je državni neprijatelj, rušitelj režima, strani plaćenik, a nije se predao ni kada je tužilaštvo odlučilo da u ovakvim navodima nema elemenata mržnje, netolerancije i nasilja.

Vukašin Obradović je tokom karijere dobio nagrade za novinarski rad „Dušan Bogavac“, „Jug Grizelj“ i „Stanislav Staša Marinković“, a nakon ovog ličnog podviga za spas slobode medija mogao bi da dobije i nagradu za borbu protiv vetrenjača.