Najnovije vesti

Tekst kao superžurka

Tekst kao superžurka

Da bi se razveselila književnost, nužno je obilje piva (za nevolju može i vino), nužne su bujne grudi (za nevolju, mogu i muške), nužno je biti lud (za nevolju može i „homo ludens“), kaže, doslovce, Savo Damjanov u uvertiri za svoju najnoviju, postmodernu odu radosti, pod naslovom Eros i po(r)nos.

Šreder predsedava žirijem Berlinala

Šreder predsedava žirijem Berlinala

Holivudski scenarista i reditelj Pol Šreder (60) predsedavaće žirijem 57. berlinskog međunarodnog filmskog festivala, koji će se održati od 8. do 18. februara. U žiriji, koji će odlučivati o Zlatnom i srebrnim medvedima, sedeće još i filmske zvezde kao što su Gael Garsija Bernal i Vilijem Dafo, palestinska glumica Hiam Abas, nemački glumac Mario Adorf, hongkonška filmska producentkinja Nansun Ši i danska montažerka Moli Malene Stensgard.

Frirs na čelu žirija u Kanu

Frirs na čelu žirija u Kanu

Britanski filmski reditelj Stiven Frirs biće predsednik žirija na festivalu u Kanu koji će se, ove godine, održati 60. put. Poslednji Frirsov film je „Kraljica“, sa Helen Miren u glavnoj ulozi, a ovaj sineasta je prvi put skrenuo pažnju na sebe 1985. delom „Moja predivna vešernica“.

ARTIČOKE

ARTIČOKE

nastupiće za Srpsku novu godinu, 13. januara u Velikom klubu beogradske Akademije. Ovom bendu, koji je poznat po neobičnom konceptu, inovativnom nastupu, improvizacijama i oponašanju elektronskog zvuka na klasičnim instrumentima, DJ podršku pruža Steva Glušac. Mali klub rezervisan je za poklonike D’n’B zvuka, gde će domaći pogon CODEX (DJ Toxic i DJ Phase) biti zadužen za dobru atmosferu.

PERIODIKA

PERIODIKA

Istorijski arhiv za Pomoravski okrug u Jagodini, štampao je četvrti broj časopisa za istoriografiju i arhivistiku Koreni, koji sadrži 24 priloga „od srednjeg veka do danas“ čiji su autori istoričari, istoričari umetnosti, etnolozi, arheolozi… Reč je o dosad najobimnijem broju u kome ima tema za struku ali i običnog i obrazovanog čitaoca iz društvene, crkvene, vojne, kulturne istorije podeljenih u pet celina, kaže jedan od urednika časopisa, mr.

Zemlja emotivnog pejzaža

Zemlja emotivnog pejzaža

Islandska prezimena su posebna priča. Naime, dete dobija prezime tako što se uz očevo ime doda son (sin) ili dottir (kći). Žena nikada ne uzima muževljevo prezime te se prezimena roditelja i dece razlikuju. U telefonskom imeniku će na prvom mestu pisati ime, potom prezime.
Kažu da je na Islandu jedino sramota ne raditi, odrasli obavljaju i po nekoliko poslova, a deca već tokom školovanja počinju da rade, te sa 17 godina već zarade za prva kola.

Federer čeka Đokovića u četvrtfinalu

Federer čeka Đokovića u četvrtfinalu

Teniserke iz Srbije imale su više sreće od tenisera prilikom žreba za prvi grend slem sezone – Australian open. Jelena Janković je postavljena za 11. nositeljku i u prvom kolu se sastaje sa Kanađankom Aleksandrom Vozniak, trenutno 92. igračicom sveta, dok će 13. nositeljka Ana Ivanović igrati protiv Vanie King.

Neš ponovo nezadrživ

Neš ponovo nezadrživ

Stiv Neš je u duelu protiv Klivlenda zabeležio čak 21 asistenciju, doprinevši tako Finiksu da novim trijumfom (109:90) produži uspešan niz na čak devet utakmica bez poraza.
Tridesettrogodišnji momak, rodom iz Johanesburga, postao je tako prvi igrač u NBA ligi u poslednjih devet godina koji je uspeo da veže dva meča sa više od 20 zabeleženih asistencija.

Sitna gazdinstva nemaju nikakvu šansu da opstanu u tržišnoj ekonomiji

Sitna gazdinstva nemaju nikakvu šansu da opstanu u tržišnoj ekonomiji

U razvijenim zemljama procenat učešća aktivnog stanovništva u poljoprivrednoj proizvodnji ide do 5 odsto, dok je kod nas taj procenat višestruko veći i ide do 30 odsto aktivnog stanovništva. Prosečna veličina našeg poljoprivrednog gazdinstva je ispod tri hektara, što znači da u takvim uslovima ne možete da razvijate intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju, posebno ne sa ratarskim kulturama koje zahtevaju krupnu mehanizaciju – kaže u razgovoru za Danas istaknuti stručnjak za agrar Vladan Marković.

Mencel i Hrabal ponovo zajedno

Mencel i Hrabal ponovo zajedno

Krajem prošle godine u Pragu se odigrao događaj koji je u Češkoj očekivan i najavljivan kao filmska senzacija godine u najmanju ruku, a u nekim slobodnijim prognozama govorilo se i o događaju decenije. Naime, u praškom najelitnijem i najstarijem kinu Lucerna pretpremijerno je prikazan film „Služio sam engleskog kralja“rađen po slavnom istoimenom romanu Bohumila Hrabala.

Vek nasilja i licemerja

Vek nasilja i licemerja

Knjiga Moral i naše vreme prof. Jovana Babića je potpuno usamljena knjiga u našoj filozofiji. U njoj je sadržano četrnaest temeljnih i teških tekstova koji se, kao i rashlađeno vino ili visinski vazduh Ničeovih misaonih uzleta, ne mogu uzimati u većim dozama, a da se ne nahlade pluća.

Traganje za održivim rešenjem

Traganje za održivim rešenjem

U jednoj od svojih kolumni u Danasu (23-24. XII 2006) bivši američki ambasador Vilijem Montgomeri bavi se pitanjem šta činiti sa Kosovom u aktualnoj situaciji. Zašto je dugo pripremani scenarij o „uslovnoj nezavisnosti“ doživeo zastoj i koji su razlozi i reperkusije tog zastoja na buduće rešavanje kosovskog statusa, neka su od pitanja na koja ambasador Montgomeri daje, po običaju, zanimljive i provokativne odgovore.

Čovek koga slava nije ni dotakla

Čovek koga slava nije ni dotakla

Čovek koji je krajem 80-ih uzdrmao britansku krojačku tradiciju, danas je slavljen kao daleko najuspešniji modni dizajner. Njegovo ime je Pol Smit. Samo u prošloj godini ostvario je profit od 14. miliona funti od prodaje muške, ženske i dečije kolekcije. Njegovo lično bogatstvo se procenjuje na 180 miliona funti.

Košulja na štrafte

Košulja na štrafte

Polovinom šezdesetih godina Vojkan je na probu doneo stranicu nekakvog američkog muzičkog magazina na kojoj je bila fotografija Bič Bojsa. Ta slika je tada bila za mene jedina potvrda njihove stvarnosti. Najzad sam povezao sliku i ton. Bili su mladi, lepi i nasmejani. I svi su bili u istim košuljama sa kratkim rukavima dezeniranim širokim plavim štraftama.

Blagodarenje u hramovima vatromet na Svetosavskom platou

Blagodarenje u hramovima vatromet na Svetosavskom platou

– Liturgijom svetog Vasilija Velikog i blagodarenjem povodom Nove godine u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve, u nedelju 14. januara biće obeležen trostruki praznik. Osim prvog dana Nove godine po julijanskom kalendaru tog dana slave se i pomen na obrezanje Gospoda Isusa Hrista i pomen na svetitelja koji je napisao bogosluženje koje se na taj dan služi.

PrvaPoslednja