Nedelja

Izabel ili „avet u predivu“

Roman „Izabel“ Feriduna Zaimoglua (prevela Maja Anastasijević, „Clio“, 2018), nemačkog pisca turskog porekla, predstavlja svojevrsnu, nenametljivu travestuju i ukrštaj motiva dvaju čuvenih, stilski brilijantnih i inovativnih modernističkih romana čiji je centralni lik žena – „Gospođe Dalovej“ Virdžinije Vulf i „Portreta jedne ledi“ Henrija DŽejmsa.

Celokupna slika nemačkog romantizma

Karl Vilhelm Friedrih fon Šlegel (1772-1829), nemački filozof, pisac, likovni kritičar, istoričar i klasični filolog, sa svojim bratom Avgustom Vilhelmom Šlegelom bio je najvažniji predstavnik rane romantike u Jeni.

Osmanski Beograd

Osvajanjem Beograda 1521. Osmanlije su stekle značajno uporište u daljem osvajanju Ugarske. Biti gospodar tog grada značilo je imati otvoren put ili u široki panonski basen ili u dubinu Balkanskog poluostrva.

Male stvari izgubljene u „megalopolisu“

Da li je Beograd „grad po meri čoveka“? I koji se to čovek uzima kao pokazatelj potreba svih onih koji naseljavaju jedan megalopolis – kakav Beograd teži da bude?

O zajedničkom iskustvu u emigraciji

Priča o četiri marginalca u emigraciji od kojih neki traže i nalaze razloge da se vrate iz Britanije u Srbiju, tema su novog romana Gorana Gocića, koji se pod nazivom „Poslednja stanica Britanija“ početkom godine pojavio u izdanju „Lagune“.

Otvaranje vrata „golom životu“

Nova knjiga priča značajne kanadske autorke i dobitnice „Nobelove nagrade za književnost“ 2013, Alis Manro – „LJubav dobre žene“, pojavila se nedavno u izdanju zrenjaninske „Agore“, u prevodu Predraga Šaponje.

Šansa da uskrsnu Požega i Srbija

Četvrtak, 5. april
Budim se vrlo rano, 5,30 i pod utiskom sam od prethodne večeri: predstavljanje knjige prof. Miodraga D. Gluščevića „Požega u XIX i prvoj polovini XX veka, sa osvrtom na prethodni period“.

Putinov emisar je Dodik

O odnosu Vučića i Dodika sagovornici su Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije, i Dragan Bursać, novinar i kolumnista portala Buka iz Banjaluke.

Od gesta do teksta

Zauzevši na početku naslov vrsnog teoretičara književnosti, ili bar jednu pretpostavku takve mogućnosti, Jasmina Ahmetagić uspostavlja književno-polemički diskurs s prethodnim tumačima dela Albera Kamija, gde nesumnjivo otkriva svoju (ne)skromnost.