Aleksandar Obradović: Olako sam se odrekao jurenja za snovima 1Foto: Đorđe Đoković

Otac, poljoprivredni inženjer, dobio je posao u nekada poznatoj valjevskoj fabrici „Srbijanka“. Nešto malo više od godinu dana nakon mog rođenja, u junu 1980. godine majka se zapošljava u fabrici „Krušik“.

***

Prvo sam dete ne samo mojoj porodici već i bližoj familiji, te je prirodno stanje da sam kao takav imao „specijalni tretman“. Kada sam imao pet godina, mama mi je rodila sestru.

Ona je danas vrhunski programer, koja je prva u generaciji diplomirala sa najvišim ocenama. Veliki mi je oslonac, podrška i korektor mojih razmišljanja.

***

Okolnosti tragičnih devedesetih…

Sankcije i ratovi, Dafine i Jezde, hiperinflacija i opšte stanje u društvu majku i oca su naterali da se snalaze bukvalno za preživljavanje.

Moji roditelji, kao i većina roditelja mojih drugara, nisu bili od onih koji su se „snašli“ u novom okruženju.

Aleksandar Obradović: Olako sam se odrekao jurenja za snovima 2
Aleksandar Obradović Foto: Nebojša Babić

Radili su duple poslove, kako sestra i ja ni u čemu ne bismo oskudevali.

Nakon radnog vremena majka je šila garderobu novokomponovanim gospođama, a otac bi nakon svog posla odlazio na nov radeći kao trgovac. Roditelji su sve radili da nas zaštite od ludila devedesetih.

***

14. aprila 1999. u 05:31h NATO avioni su sa pet projektila prvi put bombardovali Valjevo i fabriku „Krušik“. Detonacije su me zatekle u stanu roditelja na 5. spratu zgrade nedaleko od fabrike.

***

Nekih 15 minuta pre bombardovanja iz podruma skloništa došao sam u stan kako bih proverio da li je video-rekorder završio sa snimanjem filma Olivera Stouna „JFK“, koji se tada emitovao na TV Politika. Snažne detonacije i lomljava stakla zabrinule su majku koja je potrčala da vidi šta je sa mnom.

Doživela je dodatni šok što nisam otvarao vrata, dok je ona zvonila, grebala i lupala – ali na vratima stana na 4. spratu.

***

Od 2011. živim preko puta osnovne škole „Žikica Jovanović Španac“ u kojoj sam završio osmogodišnje školovanje.

Često, kada prođem pored gvozdene kapije škole, kao da na trenutak prolazim kroz kapije vremena.

Pitam se gde su i šta rade moji drugari kojima su zidovi i kapije škole bili tesni.

***

Da li su ostvarili svoje snove Đorđe Zuba, Slavko, Ana, Sandra, Nidža, Marko, Milica, Nevene…

Voleo bih da sretnem i zahvalim se svojoj divnoj, strogoj i pravičnoj učiteljici, koja je pored neizbežnih školskih lekcija zauvek uklesala u sve nas i brojne životne lekcije i vrednosti, koje sada pokušavam da prenesem na svog osmogodišnjeg sina.

***

Završio sam srednju ekonomsku školu u Valjevu na smeru komercijalni tehničar. Diplomirao sam na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valjevu na smeru elektronsko poslovanje.

***

Bio sam viši i snažniji od dečaka iz svoje generacije. Ispred zgrade u kojoj sam živeo bio je jedini košarkaški teren u naselju sa 1.500 stanova, bivši parking za automobile, popularno nazvan „ispred osmice“.

U drugom razredu osnovne škole slučajno sam se obreo na terenu i potpuno zaljubio u igru pod obručima. Narednih 12 godina košarka je bila moja ljubav, strast, ludilo, sve.

***

Na početku sam samo popunjavao broj i uglavnom smetao starijim dečacima. Nastavio sam da do iznemoglosti šutiram i treniram na terenu ispred svoje zgrade. Izlizao sam beton od treniranja.

Ni kiša, ni sneg, ni +400C ni -100C nije za mene predstavljalo prepreku. U doba restrikcija struje oko terena palio sam sveće kako bih nesmetano šutirao.

***

Počinjem da treniram u košarkaškom klubu „Metalac“ i postajem vođa generacije.

Aleksandar Obradović: Olako sam se odrekao jurenja za snovima 3
Aleksandar Obradović Foto: Đorđe Đoković

U ligama mlađih kategorija beležimo zapažene rezultate, a ja sam svih tih godina uvek bio među prva tri strelca lige.

***

Ipak, postoje neke stvari u mom karakteru koje su jednostavno zakucane i za koje ne postoji neko racionalno objašnjenje, ni danas, sa naknadnom pameću.

Nevoljno potpisujem prvi profesionalni ugovor, postajem senior, ali moje nezadovoljstvo tretmanom i potpisanim ugovorom uzrokovaće napuštanje profesionalnog igranja košarke sa 20 godina.

Olako sam se odrekao jurenja za snovima.

***

Dvadeset godina kasnije sudbina je umešala svoje prste.

Jedan od inspektora za visokotehnološki kriminal, koji me je uhapsio, igrao je košarku u mlađim kategorijama pa smo prilikom transporta od Valjeva do zatvorske ćelije evocirali uspomene iz tog perioda.

Još je čudnija koincidencija sa novinarom BIRN-a Aleksandrom Đorđevićem, koji istražuje nepravilnosti i zloupotrebe u našoj odbrambenoj industriji, protiv koga sam čak pre 25 godina igrao košarkašku utakmicu.

***

Zimski raspust…

Završeno 1. polugodište 3. razreda osnovne škole i kao nagrada za odličan uspeh roditelji mi kupuju video-rekorder, marke „GoldStar“.

Ovaj događaj označilo je i početak moje opčinjenosti filmom koja traje i danas.

Ne bledi sećanje na uzbuđenje nakon prvog filma snimljenog sa televizora na VHS traku.

***

Film „U zmajevom gnezdu“ bezbroj puta je premotavan na scene antologijskih borbi Bruce Lee-ja.

Umeću i veštinama hongkoških akcionih heroja Jackie Chan-a, Sammo Hung-a, Yuen Biao-a i ostalih, dugo sam se divio.

Vremenom je interesovanje za filmsku umetnost evoluiralo tako da sam vrlo brzo „otkrio“ reditelje kao što su Oliver Stone, Brian de Palma, Martin Scorsese, Peter Weir…

***

Čitao sam u dahu filmske enciklopedije i literaturu o filmu, uporedo gledao klasike i kultne naslove i upoznavao se i ostajao dugo impresioniran opusima mnogih drugih filmskih stvaralaca.

Ulagao sam veliki napor, jer tada nije bilo interneta, da svoju privatnu filmoteku obogatim filmovima Polanskog (Roman Polanski), Formana (Miloš Forman), Bertolučija (Bernardo Bertolucci), Kislovskog (Krzysztof Kieslowski), Felinija (Federico Fellini), Kurosave (Akira Kurosawa), Pekinpoa (Sam Peckinpah), Trifoa (Fransois Truffaut)…

***

Uspeh filma „Parasite“ na ovogodišnjoj dodeli nagrade Oskar jako me obradovao, jer sa posebnom pažnjom pratim južnokorejsku kinematografiju poslednjih godina.

Uostalom, iza imena glavnog glumaca u filmu „Parasite“, neponovljivog Kang Ho Song-a i proslavljenog južnokorejskog režisera Chan-wook Park-a, krio sam svoj identitet u komunikaciji sa istraživačkim novinarima.

***

Fabrika „Krušik“ je osam decenija glavni stub razvoja i žila kucavica grada Valjeva i okoline. Najveći i najznačajniji objekti u Valjevu izgrađeni su zahvaljujući „Krušiku“, a za osam decenija postojanja u „Krušiku“ je radilo više od 45.000 radnika.

***

U „Krušiku“ sam počeo da radim 1. oktobra 2005. godine.

Tada je to bila devastirana fabrika koja je trpela posledice devedesetih godina prošlog veka i NATO bombardovanja u kojem je uništeno 92 odsto proizvodnih kapaciteta.

Nije postojalo sistemsko rešenje problema ni za fabrike odbrambene industrije koje su delile istu sudbinu.

***

Naše fabrike uglavnom ne proizvode neke sofisticirano naoružanje i tehnologiju za kojim postoji kontinuirana tražnja.

Povećana tražnja javlja se ciklično i tada treba iskoristiti efekte.

Prethodni režim imao je svoje zlatne godine od 2008. do 2010. kada je potpisan i realizovan ugovor sa Irakom.

***

Smena vlasti poklopila se sa arapskim prolećem i ratnim sukobima u Siriji i Jemenu.

Nažalost, rukovodstvo „Krušika“ zbog aranžmana sa povlašćenom grupom privatnih trgovaca oružjem ciklus od 2015. do 2018. nije na najbolji način iskoristilo za stabilizaciju poslovanja i investiranje u produktivnije tehnologije.

***

Nesumnjivo je da su u tim godinama poslovni rezultati bili bolji, ali bi bili neuporedivo bolji da je na čelu bilo sposobnije rukovodstvo koje bi vodilo domaćinsko poslovanje.

Efekti povećane tražnje koji treba da pripadnu „Krušiku“ prelili su se na račune privilegovane grupe trgovaca oružjem, „Krušik“ je sada u velikom problemu, a za to neko treba da snosi odgovornost.

***

Promenom vlasti „Krušik“ je postao partijski plen u kome je mali broj ljudi dobro napunio svoje džepove, a sve te privilegije, kombinacije i mehanizme isisavanja novca omogućene su im postavljanjem Mladena Petkovića 3. 1. 2014. na mesto generalnog direktora fabrike.

***

Mladen Petković je partijski vojnik bez biografije, nedorastao zahtevima, obavezama, odgovornostima i izazovima mesta generalnog direktora fabrike, tako složenog i komplikovanog sistema kakav je „Krušik“.

Anonimus, bez prethodnog iskustva i rada u namenskoj industriji ili u vođenju velikih sistema, razgradio je, srozao i urušio sistem i ugled fabrike. Kreator je atmosfere straha i tenzija u preduzeću, u kome je kadar sa znanjem i integritetom degradirao i sklonio u stranu.

***

Zloupotrebe i nepravilnosti postale su svakodnevica u fabrici. Pojavljuju se neki namršteni ljudi upitnih biografija iz zemunske opštine, od kojih uzmiču svi.

Slušate šaputanja iskusnih radnika o tome kako ulaze nove firme koje su u rodbinsko-kumovsko-partijskoj vezi sa generalnim direktorom, osnovane 2014. i kasnije, a koje zauzimaju mesta i izbacuju iz posla firme koje decenijama dele sudbinu i probleme „Krušika“.

***

Od polovine 2014. do 2017. hronološki evidentiram sve nepravilnosti koje sam video i o kojima sam slušao da bi prelaskom na novo radno mesto i u novu radnu jedinicu dobio mogućnost da sve to „vidim“ i u papirima.

Od tada počinje intenzivno prikupljanje dokaza o svim zloupotrebama i netransparentnom poslovanju u fabrici „Krušik“.

Stihijsko zapošljavanje bez plana i sagledavanja stvarnih potreba uzelo je maha u 2016. i 2017. godini. Ulaznica za „Krušik“ bila je članska karta SNS-a.

***

Na televiziji svakodnevno gledate propagandu vlasti o borbu protiv korupcije i ekonomskim uspesima, a vidite šta se dešava u preduzeću u kom radite.

Ne želite da skrenete pogled i da se pretvarate da ništa ne vidite, ne čujete i ne razumete, jer ne treba da budete genije pa da shvatite da će ovakvim načinom poslovanja, gde je mehanizam izvlačenja novca prilagođen grupi privilegovanih trgovaca oružjem, fabrika sutra pasti na dno, odakle nema povratka.

***

Privilegovane firme su rasle i ostarivale velike profite na štetu „Krušika“ i drugih fabrika koje čine odbrambenu industriju Srbije.

Prodajne cene po kojoj grupa privilegovanih trgovaca kupuje oružje, jednaka je ili niža od cene koštanja proizvoda, što ne zadovoljava ni minimum ekonomskih interesa fabrike.

***

Istovremeno privilegovani trgovci po duplo višim cenama od ugovorenih, bez prethodne saglasnosti i dogovora sa proizvođačem, prodaju oružje ino kupcima, što najbolje ilustruje alavost i bezobzirnost svih aktera ovakvog aranžmana.

***

Privatna firma „Mavia“ doo, iza koje stoji supruga generalnog direktora „Krušika“, beleži finansijske uspehe za Ginisovu knjigu rekorda.

Firma sa 200 dinara osnivačkog uloga, bez potrebnih referenci i iskustva dobija poslove na najznačajnijim infrastrukturnim projektima u našoj zemlji.

Imovina i kvalitet života porodice Petković nesrazmerno se uvećava za nekoliko miliona evra za neobično kratak period.

***

Nećete da uvlačite porodicu i bliske prijatelje u sve to, kada znate koliko su moćni i trenutno nedodirljivi ljudi koji se iz ovih kombinacija i poslova trgovine oružjem enormno bogate.

Narušavate im komfor, obelodanjujete mehanizme isisavanja novca, otkrivate šeme poslovanja, dirate im u privilegije, gurate prst u oko i ne želite da ikoga svog dovedete u najmanju opasnost.

***

Bezbroj puta dolazite u iskušenje da sa najbližima podelite neku informaciju, da zatražite savet i sud na neko saznanje, da jednostavno olakšate sebi ogromno breme koje nosite već dugo na leđima.

***

Uhapšen sam 18. septembra oko 14:40 h na svom radnom mestu od strane inspektora SBPOK-a, pripadnika BIA i Vojne bezbednosti.

Ukupno 12 naoružanih ljudi uletelo je u kancelariju kao da treba da liše slobode ili života Abu Bakar al Bagdadija, a ne čoveka koji hoće da ukaže ne sistemsko isisavanje novca iz Krušika i zloupotrebe u trgovini oružjem, u koje su uključeni i najviši predstavnici vlasti u zemlji.

Očekivao sam svoje hapšenje i prethodnu noć nisam uopšte spavao, pa je sam čin hapšenja za mene bio bez posebnog uzbuđenja i emocija.

***

Pritvor u Centralnom zatvora nemerljivo je slikovitije i intenzivnije iskustvo od svih zajedno pogledanih filmova sa zatvorskom tematikom. Niko ni iz bliže, a ni dalje familije nije imao iskustvo boravka u zatvoru, ali život vam nekada podeli neočekivane karte.

***

U toku dana 22 časa živite u ćeliji bez prozora, gde vas zidovi i ustajali vazduh sa svih strana pritiskaju. Imate osećaj da vam je tramvaj na grudima dok vam u mislima u posetu dolaze vaši najmiliji.

Upućeni ste i prilagođavate se sve vreme na ljude koje prvi put vidite u životu, o kojima ništa ne znate.

***

Komandiri i stražari profesionalno su obavljali svoj posao, uvek na distanci, ni najmanju neprijatnost nisam imao. Veliku pomoć imao sam od svojih cimera…

***

Deo građana u našoj zemlji moj postupak je ohrabrio i vratio nadu da je moguće nešto promeniti, ali ne mislim da ovo što sam uradio sadrži elemente nekog velikog i herojskog dela.

Po svojoj savesti učinio sam ono što mislim da je ispravno i želim da verujem da bi mnogi drugi, da su bili na mom mestu, isto ovako ili slično postupili. Ukoliko to nije slučaj, onda je dubina dna gde se mi danas nalazimo kao društvo mnogo veća nego što sam mislio.

***

Suđenje tek predstoji, istražni postupak traje, predmet se trenutno nalazi u rukama veštaka. Nakon pet meseci i dalje smo na početnim pozicijama, ni za korak napred.

Veliko ohrabrenje mi je što znam da će, ukoliko dođe do pokretanja sudskog postupka, neko sa strane, stručan i nezavisan, nadgledati ceo proces.

***

Siguran sam da u našem sudstvu i tužilaštvu postoje mnogi časni i stručni ljudi koji će, verujem, podići svoj glas i odbraniti se od pritiska izvršne vlasti.

Nadam se da neću dugo čekati da se pojavi tužilac koji će savesno i temeljno sprovesti istragu zasnovanu na načelu nulte tolerancije na korupciju i da će ispitati sve moje navode i prikupljene dokaze.

***

Krušik je paradigma našeg društva. Jednoga dana po ovoj aferi pamtiće se i ovo vreme.

O sagovorniku

Aleksandar Obradović je rođen 28. 2. 1979. godine u Valjevu. Nakon osnovne završio je srednju ekonomsku školu u Valjevu, smer komercijalni tehničar. Diplomirao je na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Valjevu na smeru elektronsko poslovanje. Od 2008. godine život mu svaki dan ulepšava jedna Kristina. Od 29. 9. 2011. ponosni je tata Andreja. Živi i bori se u Valjevu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.