Antipolitičko telo

Božidar Mandić Toliko su svi pohrlili u politiku da im je ona važnija od doručka, ljubavnice i morala. Naročiti doprinos ulasku u politiku daju intelektualci. Oni, prosto rečeno, prednjače i kao da pevaju: Ti si moje istovetno suprotstavljanje! Simfonijska koalicija sa samim sobom. Ne možeš bez nje, ali ti i ne treba – kad malo bolje razmislim. Izgleda bolno da intelektualac danas jedino može nešto da učini kad uđe u politiku, ali to je siguran znak i za propast. Načas ti se učini da ćeš moći da povećaš dejstvo ispravnih predloga, ali vrlo brzo zahvata te mutna matica identifikovanja sa važnošću položaja. Nema tog političara koji se nije uprljao, a, takođe, tvrdio da dušu nije prodao. Narod voli za takve da kaže – „poturio usta pod zadnjicu“. Izazov političke moći uništava kritički intelektualizam. Zato je nužno oformiti antipolitičko telo, sastavljeno po principu mudraca-staraca, koje bi mlade intelektualce savetovalo da u politiku nikad ne ulaze.
Svoju ispovest, pre desetak godina, iscrtao je Mario Vargas Ljosa. Tri godine učestvovao je u kampanji za predsednika Perua kao demokratski kandidat, a izgubio od fašističkog protivnika. Rekao je: nikad više u politiku. Politika intelektualca je da piše protiv politike, jer je ona zabluda koja samo može da šteti. Retko koji kreativni poslenik je posle političkog pada (ili poraza) nastavio stvaralački proces. Prljave kombinacije vladaju svetom političkog supermarketa, pa intelekt zabludi. I što je intelekt jače zasoljen politikom, biva lakše vođen i manipulisan. Politika postaje spektakularno ubistvo naroda, tihi masakr prigušenih potreba. Masa je nedorečeno odobravanje. Mnogi glasaju za lojalnost izrabljivanja od strane politike. U čoveku je najlakše probuditi poslušništvo.
Potreban nam je antipolitički doživljaj. Ostvarenje normalnog života nije nikakav ultimatum, nego potreba afirmisanja sopstvenog života. Čeznem za trenutkom kada ćemo ponovo novine čitati od poslednje stranice, a na vestima slušati pozitivne primere. Politika nam je sve nametnula. Odavno je o tome pisao Ronald Leng. A moj prijatelj veli da ga je deda savetovao: Kloni se politike i motike. Politikom brzo stekneš, a motikom nikad ništa.