Arkadija, izvorno planinski proplanak na grčkom poluostrvu Peloponezu, javlja se već od helenističkog doba kao idilično mesto u prirodi u kojoj čovek i životinja skladno žive. Taj mit je nebrojeno puta variran u književnosti, umetnosti, muzici i pozorištu. Počev od 18. veka pojam arkadije je mesto idealne žudnje i nostalgije povlašćenog sloja intelgencije koja se nalazi na prosvetiteljskom putovanju. Pritom je izvorna istorijska semantika tog pojma kao realna stvarnost pastoralnog životnog prostora sistematično potiskivana odnosno jednodimenzionalno estetizovana.


Taj kultrni istorijski paradoks uočila je autorka Barbro Sentilo Fricel, napisavši kulturnu istoriju tog pojma – Barbro Santillo Fritzel: Arkadien. Mythos und Wirklichkeit/Arkadija. Mit i stvarnost (Böhlau Verlag Köln Weimar Wien, 2009).

Osnovna težnja autorke bila je da u žižu stavi antičku kulturu i sadržaje ne tako davno iščezle pastirske kulture koja je sprezala agrarni način života u kojoj su konji i krave, ovce i koze bile samorazumljivi sastavni deo stvarnosti. Autorka je mišljenja da nijedna druga životinja nije imala veći značaj u istoriji čovečanstva no što je to slučaj sa ovcom. Jednostavni resursi – poljana sa sočnom travom – kao produkciona platforma za meso, mleko, vunu i sve što se iz njih može proizvesti čine je jedinstvenom.

Domestikacija ove životinje otpočela je pre devet milenijuma na Bliskom istoku, da bi bila preuzeta u Grčkoj i srednjem Mediteranu. Autorka, koja je ujedno i direktorka Swedish Institut u Rimu, koncentriše se na Italiju ili još konkretnije na odnose u Apuliji. Da bi se stado krava, ovaca ili koza sa jednog kraja zemlje na drugi transportovale, neophodna je bila politička stabilnost celokupne teritorije. Značaj soli i vegatitivnih formi, protok vode i stočnih pijaca minuciozno su rekonstruisani. Iznenađujuće je saznanje da je Tivoli najpre bio stočna pijaca ili da je Herakle najpre bio bog zaštitnik italijanskih pastira i stočara. Termalni izvori bili su, kao što arheološki napisi potvrđuju, ne samo humano-medicinski, već su upotrebljavani i u veterinarske svrhe.

Ova specijalistička studija deluje na prvi pogled demitologizujuće, dekonstruišući mit o arkadiji. Možda je ona pre prosvetiteljsko štivo o vanliterarnim izvorima pastoralne poezije, podsećajući nas da je naša predstava o arkadijskoj idili bila lišena tog agrarno-biološkog aspekta. Otrežnjujuća studija koja privodi reviziji nazore o pastoralnoj idili arkadije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.