Bela kuća ipak menja ćud

Kompromis koji su predstavnici Sjedinjenih Američkih Država na međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama na Baliju prihvatili u poslednji čas, ulio je nadu da je reč o završetku višegodišnjeg nadmudrivanja Vašingtona s ostatkom sveta u rešavanju ekoloških problema.
Dogovoren je okvirni akcioni plan za borbu protiv globalnog zagrevanja koji bi trebalo da do 2009. kroz pregovore dovede do novog sporazuma o klimatskim promenama koji bi zamenio Kjoto protokol. To je, međutim, laganiji deo priče. Kako je rekao generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun, međunarodne pregovarače očekuju ozbiljna iskušenja: „Ovo je početak, a ne kraj. Moraćemo da se angažujemo u složenijim, dugotrajnijim i težim pregovorima“.

Glas skeptika

Među naučnicima koji o globalnom zagrevanju imaju drugačije mišljenje od većine kolega, najdalje idu oni koji su zaključili da će rast temperature i povećanje količine ugljen-dioksida u atmosferi imati pozitivan uticaj na društvo. Krejg Idso, istraživač Državnog univerziteta u Arizoni, tvrdi da će povećanje koncentracije ugljen-dioksida dramatično povećati prinos biljaka, samim tim i proizvodnju hrane, vlakana i drvene građe. „Blagosloveni“ rast količine ugljen-dioksida izvestan je koliko i smrt i porezi, veruje ovaj naučnik.

Šervud Idso, profesor istog univerziteta, kaže da se pokazalo da globalno zagrevanje pozitivno utiče na zdravlje ljudi. On tvrdi i da su zbog rasta koncentracije ugljen-dioksida povećana hranljiva svojstva namirnica koje jedemo, te stimulisana veća proizvodnja zdrave hrane. Patrik Majkls sa Univerziteta u Virdžiniji se slaže: „Naučnici tačno znaju koliko će planeta u doglednoj budućnosti biti toplija. Izvesno je da će nam zagrevanje od skromnih tri četvrtine Celzijusovog stepena, plus-minus četvrtina, doneti dobrobit“.

Ban je govorio o tome da će delegati iz gotovo 190 država morati da preciziraju ciljeve; u skladu s njima, industrijske zemlje treba da smanje emisije gasova koje izazivaju efekat staklene bašte i istovremeno pomognu državama u razvoju da smanje emisije i prilagode se rastućim temperaturama.
Ipak, kompromis s Balija predstavlja napredak i priznanje Međunarodnom panelu o klimatskim promenama, čije je nalaze o globalnom zagrevanju podržalo najmanje trideset naučnih društava i akademija nauka, uključujući sve nacionalne akademije nauka vodećih industrijskih zemalja.
Budući da sada ne samo ogromna većina naučnika, nego i praktično sve države članice UN uvažavaju nalaze Panela, zaključke koje je usvojio pojedini zvaničnici administracije Sjedinjenih Država teško mogu da odbace, pa navode da su „privatno“ i dalje skeptični.
Glavni zaključci panela su, podsećanja radi, da povećanje globalnih prosečnih temperatura na Zemlji od sredine prošlog veka potiče, po svoj prilici, od rasta koncentracije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, a za čiju su proizvodnju odgovorni ljudi. Prirodni fenomeni, kao što su solarne varijacije u kombinaciji s vulkanskim aktivnostima, verovatno su imali mali efekat zagrevanja u preindustrijskom periodu, kao i mali efekat hlađenja posle pedesetih godina.
Činjenica da zaključci Panela o uzrocima globalnog zagrevanja ne pretenduju na egzaktnost, ne osporava njihovu prihvaćenost, nalaze o posledicama zagrevanja, niti prognoze o daljem rastu temperature. Projekcije klimatskih modela koje je Panel sažeo nagoveštavaju da se tokom ovog veka može očekivati porast temperature vazduha na površini Zemlje i vode u okeanima za 1,1 Celzijusov stepen. Do opsega temperaturnih vrednosti došlo se korišćenjem različitih scenarija o budućim emisijama gasova.
Posledice globalnog zagrevanja obuhvataju porast nivoa mora, topljenje lednika, jačanje intenziteta vremenskih nepogoda, izmene količine i oblika padavina, nestanak pojedinih biljnih i životinjskih vrsta, smanjivanje prinosa, izmene vektora opsega bolesti, trgovinskih ruta…
Naučnici još uvek nisu sigurni koliki će biti nivo zagrevanja u budućnosti i kako će se prateće promene manifestovati u pojedinim regionima. Uzrok nesigurnosti jeste termalna inercija okeana i to što se posredne posledice zagrevanja vremenski ne podudaraju s emisijom gasova. Zbog toga je u studijama o klimi ukazano da zagrevanje neće biti umanjeno čak iako se emisija gasova u narednim decenijama smanji na nivo iz 2000. godine.
Kada je reč o ekonomskim posledicama globalnog zagrevanja nesigurnost je još veća. Neki ekonomisti pokušali su da procene ekonomsku cenu štete koja potiče od klimatskih promena, ali njihovi rezultati dosad nisu doveli do konačnih nalaza. Poznati Šternov izveštaj o mogućim ekonomskim posledicama nagoveštava da bi vremenske nepogode, kao rezultat globalnog zagrevanja, mogle da smanje globalni bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika za jedan odsto, dok najgori scenario otkriva da bi globalna potrošnja po glavi stanovnika mogla da padne za 20 odsto.
Metodologiju, postavke i zaključke izveštaja kritikovali su mnogi ekonomisti, posebno kada je reč o izboru scenarija. Drugi su pozdravili pokušaj da se kvantifikuje ekonomski rizik, makar ne precizno. U pregledu ekonomske cene klimatskih promena, Program za životnu sredinu Ujedinjenih nacija (UNEP) naglašava rizik za poslove osiguranja, reosiguranja, te za bankarske poslove. Posebno su istaknute moguće posledice traumatičnih vremenskih nepogoda, a s najvećim ekonomskim rizikom mogle bi da se suoče zemlje u razvoju.
Široki konsenzus naučnika, prema kojem će globalne temperature nastaviti da rastu, navele su države, ali i kompanije i pojedince da povedu akcije čiji je cilj zauzdavanje ili regulisanje zagrevanja. U svetu biznisa pokrenuti su napori za povećanje energetske efikasnosti i, zasad u ograničenom obimu, za veće korišćenje alternativnih goriva. Značajnu inovaciju predstavlja razvoj razmene kvota za emisiju gasova između kompanija koje se, zajedno s vladama, dogovaraju o ograničenju emisija ili prodaji emisionih kredita.
Naravno, najvažniji je zadatak u borbi protiv globalnog zagrevanja pred vladama koje treba da postignu novi međunarodni sporazum, budući da Protokol iz Kjota ističe 2012. Kompromis sa Balija daje nadu da će novi sporazum dobiti podršku SAD, koje su dosad bile najveći svetski emiter gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Podsetimo, Protokol iz Kjota pored Sjedinjenih Država nije ratifikovao još samo Kazahstan.