Beograd pristiže Kosovare

Ako upišete „Kosovo“ na internet stranicama, možda ćete se naći u laganoj konfuziji. Ovo je zbog toga što, sve dok pažljivije ne pogledate, savekosova.org i savekosovo.org – prvi osnovan od strane Američkog saveta za Kosovo (American Council for Kosova), a drugi od strane Američkog saveta za Kosovo (American Council for Kosovo) – izgledaju gotovo identično. No, i pored sličnog preloma, sadržaj ove dve web stranice potpuno je različit. Jedna podržava nezavisnost, a druga daje podršku srpskoj upravi nad ovom teritorijom. Da bi se konfuzija upotpunila, obe, kao argument, koriste globalnu paranoju o islamskom terorizmu. Pokušajte sa Wikipedia, popularnom interaktivnom internetskom enciklopedijom, no nećete postati nimalo mudriji. Njihov deo o Kosovu je zatvoren nakon kampanja „za“ i „protiv“ nezavisnosti, koje su bombardovale ovaj web portal izmenama.
Lobiranje je dostiglo vrhunac prilikom razmatranja plana o rešavanju konačnog statusa Kosova. Srbija sve više koristi istu taktiku koju njihovi albanski neprijatelji koriste već godinama. Albanci su ranije bili daleko ispred kada je reč o prenošenju svojih poruka u Sjedinjenim Američkim Državama. No, Srbija ih sada sustiže i koristi slabosti na albanskom frontu kako bi ostvarila uticaj u poslednjem trenutku. Trenutno, srpskim lobijem rukovodi Američki savet za Kosovo (American Council for Kosovo), ACK, udruženje koje je, kako navodi na svojoj web stranici, „posvećeno promociji boljeg američkog razumevanja srpske pokrajine Kosovo i Metohija i kritičnoj ulozi Amerike u budućnosti ove pokrajine“. Srpski lobi na Kosovu se pokrenuo tek nakon što je albanski lobi već ostvario svoj, možda najveći, uspeh – NATO intervenciju protiv Jugoslavije 1999. godine, koja je dovela do de fakto odvajanja Kosova od Srbije i uspostavljanja administracije UN u Prištini.

Islam kao argument obeju strana

Činjenica da su većina Kosovara muslimani u SAD se koristi kako u taborima za, tako i u onim protiv nezavisnosti.

„Nezavisno Kosovo bi bilo otpadnička država… muslimansko-albanska država kojom dominiraju teroristi“, kaže srpski lobista Džatras. On lako koristi religiju kao ključni argument protiv nezavisnosti Kosova. „Element religije na Kosovu je u porastu, ne možete ni rukom mahnuti, a da ne udarite u neku novu džamiju, koju je finansirala Saudijska Arabija“, kaže on. „Zbog toga se nezavisnost ne sme dozvoliti.“

No, činjenica da su oko 90 posto stanovnika Kosova muslimani, takođe se koristi i od strane lobija za nezavisnost. „Kosovski Albanci su veoma svetovni. Prilično je nepravedno reći da su islamski teroristi, samo zbog toga što su muslimani“, kaže proalbanski orijentisan kongresmen Elion Engel, dodajući da će „nezavisno Kosovo biti najbolji američki saveznik u Evropi“. Lobisti Kosovara pokušavaju nagovoriti SAD da podrži nezavisnost Kosova upravo kao mogućnost da pokažu da nisu protiv muslimana.

Prva organizacija koja je formirana da lobira za interese kosovskih Albanaca u SAD bila je Albanska američka građanska liga, AACL, (Albanian American Civil League), koju je osnovao Džozef Diogardi, bivši kongresmen albanskog porekla iz Njujorka. Prema zvaničnoj web stranici, AACL je „registrovani

Vašington je pun kosovskih lobista: Obrad Kesić

lobi najširih slojeva, koji zastupa pitanja i interese albanskog naroda u Vašingtonu“. Diogardi je sponzorisao brojne rezolucije Kongresa, koje su se ticale Kosova, i organizovao prvo putovanje kongresmena na Kosovo 1990. godine, zajedno sa kongresmenom Tom Lantosom, takođe albanskim lobistom. Ova poseta je bila veoma važna za kosovske Albance i njihov paralelni politički zivot, koji je u to vreme vodio Ibrahim Rugova. Nakon toga su usledile druge posete članova Senata SAD, zajedno sa Bobom Dolom, kojeg mnogi smatraju proalbanski orijentisanim.
Otvoreno lobiranje ove vrste, koje su vodile obe grupe, bio je fenomen koji u bivšoj Jugoslaviji nije bio dovoljno poznat. Kao redovan deo demokratskog procesa u SAD i drugim zapadnim zemljama, on nije imao svoj ekvivalent u socijalističkom taboru.
– Lobiranje je u SAD legalna aktivnost. Dozvoljeno je sponzorisati izbornu kampanju nekog političara, tako da ga možete koristiti da lobira za vašu stvar – kaže Fron Nazi sa East-West Managing Institute, neprofitne organizacije iz SAD, koja promoviše vladavinu zakona, građansko društvo i sisteme slobodnog tržišta. Nazi dodaje da je tokom devedesetih godina, albanska

Lobiranje će ubuduće biti još potrebnije: Džejms Džatras

zajednica u SAD iskoristila ovu priliku i počela sponzorisati nekoliko političara. Po američkom zakonu, fizičko lice ne može nekom političaru donirati sumu veću od 2.000,00 US dolara, no kosovski Albanci su bili dobro organizovani. Nazi objašnjava da su donacije delili na osnovu svakog člana svojih velikih porodica.
No, nije baš sve u parama. Kako navodi Semjuel Hoskinson iz Jefferson Waterman International, firme za lobiranje koja podržava nezavisnost Kosova, „uspešnost u lobiranju znači da pravu informaciju date pravoj osobi u pravo vreme“. Albanac u SAD koji se zalaže za nezavisnost, Hari Bajraktari, kaže za Birn da je pažljiva i dugoročna strategija bila od ključne važnosti za pitanja Kosovara. Objasnio je kako su on i njegove kolege lobirali Bila Klintona i Boba Dola sa ciljem uticaja na celokupnu administraciju SAD.
– Podržali smo Bila Klintona dok je još vodio Arkanzas – tvrdi Bajraktari. – Onda kada su Bil Klinton i Bob Dol postali naši prijatelji, razgovarali su sa svojim prijateljima i kolegama o pitanju Kosova – kaže Bajraktari.
Albanci su imali prednost u svojoj ujedinjenosti za ostvarivanje cilja – nezavisnosti. Srbima nedostaje takva prednost. Izopštenost iz međunarodne zajednice tokom režima Slobodana Miloševića, onemogućila ih je da se uključe u međunarodno lobiranje vezano za Kosovo. U demokratskoj vladi, koja je usledila posle Miloševićevog pada 2000. godine, pojavile su se interne podele. Goran Svilanović, bivši ministar spoljnih poslova, rekao je da se Vlada Srbije, iako je unajmila agenciju za lobiranje i odnose s javnošću u SAD 2001. godine, suočila sa problemima usled neprestanih sporova između pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića i tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Vojislava Koštunice. „Nije vlada stala iza lobista, nego su to učinili pojedini politički lideri“, rekao je Svilanović. „Nije bilo jasno da li firma za PR lobira za interese Srbije ili za interes ovih političara“.
Vremenom, Srbi su pristigli Albance u korišćenju lobista. Svilanović, koji sada predsedava Radnom grupom za demokratizaciju i ljudska prava unutar Pakta stabilnosti jugoistočne Evrope, kaže da je Koštuničina vlada „ostvarila dogovor sa jednom agencijom i da je to sada dobro, jer oni sada lobiraju u ime Srbije“. Obrad Kesić, srpsko-američki lobista iz TSM Global Consultant Company, slaže se da Srbija sustiže na ovom polju. „Vašington je pun kosovskih lobista“, kaže on. „Neki su za Srbe, a neki za Albance.“ Kesić navodi da je srpski lobi fokusiran na dva različita cilja, koristeći se dvema kompanijama za lobiranje. Jedna, koju je angažovala Vlada Srbije, strogo je usmerena na administraciju SAD i deluje na dobroj udaljenosti od medijskih reflektora. „S druge strane, tu je i Venerable, druga kompanija, koju su angažovali kosovski Srbi, koja lobira određene ciljne grupe, kao sto je hrišćanska zajednica“, objašnjava Kesić.
Džejms Džatras iz Venerable, kaže da srpski lobi sada ima svoju priliku. „Albanski lobi je već dugo aktivan“, kaže on. „U SAD je postojalo njihovo gledište i ništa više. Sam rat je bio njihov veliki uspeh.“ No, Džatras kaže da se albanski lobi odskora uspavao. „Bili su sigurni da će dobiti nezavisnost do kraja 2006. godine i to je bilo to“, kaže on. Florin Kelmendi, albansko-američki biznismen, koji sponzoriše albanski lobi, priznaje da u tome ima istine. „Mislili smo da je naš posao odrađen 1999. godine i prestali smo lobirati“, kaže on, okrivljujući Vladu Kosova što nije podržala lobi u SAD.
Albanci imaju bar tri organizacije preko kojih usmeravaju podršku za nezavisnost Kosova. Pored AACL-a, tu je Nacionalni albanski američki savet, NAAC (National Albanian Americal Council) i Novi savez za Kosovo (New Alliance for Kosovo), koji je osnovao kosovski biznismen Bedžet Pacoli. Pacolijev Novi savez je angažovao Jefferson Waterman International da lobiraju za Kosovo u Vašingtonu. No, mnogi su mišljenja da bi i albanski lobi mogao biti bolje organizovan. „Albanci pojedinačno lobiraju kongresmene i senatore“, kaže Nazi. „Imajući na umu količinu novca koji troše, uticaj je prilično nizak, jer nijedan konkretan dokument, kojim se podržavaju njihove ideje, nije izašao iz Kongresa SAD.“
Kongresmen Eliot Engel, pak, veruje da su lobisti Kosovara dosta postigli. „Mnogi u Kongresu nisu čak ni znali gde je Kosovo“, kaže on. Engel je ponosan što je bio među prvima koji su lobirali za nezavisnost Kosova, jer, kako kaže: „To je fer, to je ispravno i to je pravedno.“ I Hari Bajraktari smatra da su albanski lobisti u SAD ispunili značajnu prazninu. „Odigrali smo ulogu ambasadora Kosova“, kaže.
No, Kelmendi kaže da ovakva vrsta euforije predstavlja jedan od razloga zbog čega je ostvareno manje od očekivanog. „Albanski lobisti su ponosni na svoj rad iako ga nisu završili, dok su Srbi uvek u panici i to je ono što ih održava“, smatra Kelmendi. Mnogi albanski lobisti priznaju da je Srbija nedavno ostvarila značajan strateški uspeh, posebno u vezi sa Rusijom, članicom Saveta bezbednosti sa pravom veta. „Uloga Rusije u slučaju Kosova je veoma važna, a srpski lobi je imao uticaja na stav Rusije“, kaže Nazi. Albanci sada brinu da Srbi ne ponove ovaj uspeh u samoj Americi. „Srpski lobisti objavljuju tekstove u novinama koje čitaju svi senatori SAD u kojima prikazuju Kosovo kao centar islamskog fundamentalizma, narkotika i prostitucije“, kaže Ili Bajraktari, iz US Institute for Peace, USIP. „Čak su objavili i fotografiju priveska za ključeve sa portretom Bin Ladena, za koju tvrde da je snimljena na Kosovu.“
Pošto su se, dakle, obe strane aktivno upustile u lobističke aranžmane, jasno je da će lobisti biti dugoročan deo diplomatije vezane za Kosovo. Ivan Vejvoda, direktor Balkan fonda za demokratiju i bivši savetnik za pitanja spoljne politike u Vladi Srbije Zorana Đinđića, ističe da rešenje kosovskog statusa neće doći preko noći. „Ovo je proces koji se dešava od 1999. godine i nastaviće se i nakon prihvatanja rezolucije UN“, rekao je on. Džatras se slaže sa ovim mišljenjem. On kaže da srpski lobi neće odustati čak i ako Kosovo postane nezavisno. „Činimo sve što je u našoj moći da se nezavisnost ne dogodi“, ističe on. „No, čak i ako SAD prihvati nezavisnost, nastavak lobiranja će biti još potrebniji“, kaže Džatras.