Bez ljubavi život je besmislen

Najpre, kaže ona, veština i sposobnost autora da se vrlo slikovito i raznoliko izrazi na malom broju strana, što je, po njenom mišljenju umeće. Kraće forme su, dodaje LJubisavljević, u skladu sa dinamikom koju, nažalost, nameće svakidašnjica. Pored toga, kaže, čitalac će biti u prilici da pored ostalog, otkrije jedan novi, a zapravo stari svet – svet zapadne Srbije na padinama Zlatara.

“Likovi, poput Sreta, koje tamo srećemo, podsećaju nas na sveprisutnost mita i bogate tradicije naših prostora. Takođe, uviđamo kako je sve to ruralno i kolokvijalno u tesnoj vezi sa urbanim i modernim svetom današnjice. Sve je povezano i ništa nije slučajno, naše vreme koje proživljavamo sada i ovde, ne bi imalo nikakvog smisla da nema kulturne baštine naših predaka. U ovom romanu u sudaru su dve epohe, dva dijalekta, arhaične reči i one koje danas koristimo, ljubav i patnja, čežnja i ekstaza. Sve vrvi od života, a nijedne psovke…”

I, kad čitalac pomisli da je reč o zavičajnoj priči jer narator dovodi novinara, koji bi da piše o njegovom rodnom kraju, spontano i nenametljivo, otkriva se uzbudljiv život novinara i njegova ljubavna priča koja se dobro uklopila u narodni milje.

“LJubav je nit koja se provlači kroz čitav roman jer očito je da bez nje život nema smisla, uprkos svim brojnim materijalnim blagodetima koje su nam u modernoj civilizaciji, lakše i jednostavnije dostupne nego našim precima. Da li smo zbog toga srećniji? U ovom romanu otkrivamo da nismo jer sveukupan rad na sebi, osvešćivanje i prosvešćivanje, mitologija i prozorljivost, sveprisutni kod glavih aktera, imaju jedan, jedinstveni cilj – a to je ljubav. I ovaj motiv delu daje još jednu posebnost”, objašnjava Ljubisavljević.