Usred božićne i novogodišnje histerije, glavna tema Ostrvljana nisu bili ni pokloni, ni tradicionalna ćurka i puding, već bonusi! Jer u ovo vreme, zna se, u finansijskom centru Londona – Sitiju, dodeljuju se bonusi.
Ovoga puta suma je dostigla bukvalno astronomsku cifru od 8.8 milijardi funti! Ili, prevedeno – veći iznos od bruto nacionalnog proizvoda mnogih zemalja. Naime, više od 4000. ljudi, od 350 hiljada koliko ima zaposlenih u Sitiju, koji rade na prostoru manjem od jednog kvadratnog kilometra će primiti, svaki pojedinačno, više od milion funti uz, naravno, regularnu platu. Nekoliko stotina će dobiti po nekoliko desetina miliona funti, a najslavniji trejder iz Goldman Sachs-a Driss Ben-Brahim, kažu, čak 50 miliona funti, odnosno iznos ravan sumi od 2000 prosečnih britanskih godišnjih zarada!
Ono što je posebno zanimljivo je da su ovoga puta šestocifrene bonuse dobili i relativni juniori u Sitiju. Recimo, u Sachs-u koji zapošljava 4500. ljudi u Britaniji, prosečni bonusi su iznosili preko 300 hiljada funti. Sachs, kao i druge banke, su ovakav potez obrazložile izuzetno uspešnim poslovanjem na finansijskom tržištu ove godine.
Nesumnjivo da se takva i tolika bogatstva koncentrisana na jednom mestu reperkutuju na sve aspekte života. I to verovatno ne najbolje. Ona menjaju socijalnu strukturu, bitno uslovljavaju tržište nekretnina i utiču da «obični» nestaju.
Očekuje se da će se samo zahvaljujući ovogodišnjim astronomskim bonusima cene na tržištu nekretnina uvećati za 20 odsto početkom godine, iako su postojeće već suludo visoke. A potom i cene tradicionalne luksuzne robe – kola, jahti, ekscentričnih letovanja, itd. Zato i ne čudi da menadžeri Tifanija, Roleksa, Ferarija, Aston Martina, Bentlija i sl. trljaju ruke – jer momci iz Sitija njihovu robu sebi mogu da priušte za sitniš! Uostalom, tabloidi su puni priča o klincima koji za jednu noć u restoranu potroše 30 – 40 hiljada funti, ili slave svoje rođendane u društvu Robi Vilijamsa, koga honorišu i po milion funti. „Prošle godine Goldmanove velike zvezde su se takmičile ko će kupiti prestižniji posed, brod, helikopter, ili čak ostrvo. Ove godine to će verovatno biti fudbalski klubovi“, kaže jedan bivši goldmanovac.
Budući da se doista radi o frapantnim sumama, priča se da je Saks zaposlio savetnika za bonuse, koji treba da pomogne „jadnim momcima“ da podnesu stres rukovanja tako velikim sumama. Jer, niko nije zaboravio priču koja se dogodila jednom njihovom kolegi prošle godine, koji nije primetio da mu je sekretarica skinula sa računa „samo“ 4. miliona funti.
Stewart Lansley, autor knjige Bogata Britanija, smatra da danas ima daleko manje nelagodnosti oko ovakvih bogatstava nego ranije. Kako zbog tačerovske revolucije , tako i zbog efekata globalizacije, no pre svega zbog toga što Siti, koji je postao svetska finansijska meka, ima jako političko uporište. „U poslednjih 25 godina je došlo do dramatičnog pomeranja u političkoj i kulturnoj klimi. Takve vrste nagrada prosto ne bi bile zamislive , ni prihvatljive 50-ih, 60-ih i 70-ih godina. Nazivane su sramotnim genima i njima se merila granica ljudske pohlepnosti. Ali to je prošlost. Jaz između super-bogatih i ostalih je već veliki, a biće sve već i veći. Era egalitarizma je nepovratno otišla» – piše Lansley.
No i pored toga , frapantno veliki bonusi su izazvali bes. Za većinu ljudi to su naprosto opscene sume. Sulude. Upozorenje Hariet Herman, koja se na Laburističkoj konferenciji založila da se, besmisleno visoki bonusi na neki način limitiraju, budući da oni stvaraju bolesno društvo i već postojeći jaz između bogatih i siromašnih čine još većim, nije naišlo na razumevanje Vlade. Naprotiv, Ed Balis, ekonomski sekretar u ministarstvu finansija je branio bonuse objašnjavajući da su oni dobri kako za poreski sistem zemlje, tako i za stvaranje novih poslova. „Ako Siti radi dobro, svi mi radimo dobro“ važeća je krilatica.
Pa ipak, postavlja se pitanje šta je tako specijalno u poslovanju Sitija, da bi momci u prugastim odelima zasluživali takve nagrade? Šta je, zapravo, njihov doprinos društvu? Da li zaposleni u Sitiju stvaraju bilo kakvo bogatstvo ili ga samo redistribuiraju? Jer za razliku od proizvođača oni reskiraju veoma malo, a istovremeno posluju tako da eventualni neuspeh nema skoro nikakvog efekta na njihove bonuse. „Suština je da svi mi živimo u jednom društvu, u kome bi svako trebalo da bude odgovarajuće nagrađen, pri čemu bi, naravno, ljudi koji rade izuzetan posao trebalo da budu i izuzetno nagrađeni. Ali nagrade u Sitiju su postale groteskne i vređaju osećanja svake racionalne osobe o tome šta je fer društvo“, kaže Viktor Kigan, finansijski stručnjak.
Leteći momci iz Sitija sada nisu zaokupljeni tim temama, već slavljem i šampanjcem koji se toči na sve strane. Ali svi će vam reći da su bonusi jedna strana medalje. Druga je da se u Sitiju lako izgori. Jer nagrade su ogromne, ali i zahtevi.
Zapravo, radi se o fenomenu „ekstremnog radnika“ -ljudima kojima je kancelarija kuća, koji svoju garderobu drže ispod radnog stola i koji ponekad nalete i na svoje supružnike šapućući“: Tvoje lice mi je odnekuda poznato. Posebno goldmanovci važe za krajnji ekstrem ekstrema. „Radeći za Goldman vi imate toliko malo vremena za sebe da konačno počinjete da plaćate drugim ljudima da vode vaš život za vas. Na poslu ste od 7,30 do 9.00 uveče. Takođe i nedeljom. Vi naprosto ne radite ništa drugo sem što radite. I pravite kolekciju kuća širom sveta koje eventualno nekad i posetite“ – kaže Kigon.