Nalazim se u Bogorodičinom vrtu na zemlji, kako dr Saša Brajović naziva – Boku Kotorsku. Moja sagovornica je obrazovana, darovita, urbana i otmena mlada žena, zaljubljena u raskošnu lepotu Gospe od Škrpjela, o kojoj je napisala i knjigu: „Gospa od Škrpjela – marijanski ciklus slika (Gospa od Škrpjela, Perast, 2000). Sasvim sigurno i samouvereno ona se kreće kroz prebogat svet moderne zapadne likovne umetnosti, koju predaje na Katedri za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Knjiga o Drugom

Da li je tačno da ste imali problema zbog ove knjige? Znam da vam je zamereno što je knjiga posvećena zapadnom hrišćanstvu, obožavanju i poštovanju Bogorodice u katolika, kada je kult Bogorodice prisutan i u pravoslavnim porodicama i crkvama u Boki?

– Tačno je, bilo je nekih pretnji, ali ne želim da govorim o tome. Meni je značajnije da su me podržale moje kolege na Katedri za istoriju umetnosti, moj mentor dr Miroslav Timotijević, da je izdavačka kuća Plato prepoznala zanimljivost ovih istraživanja, da me je finansijski pomogao Grad Beograd i Ministarstvo nauke i ekologije Srbije. Naravno, zahvalna sam i katoličkim sveštenicima i drugim građanima Boke, koji su mi pomogli svojim prijateljstvom, strpljenjem, koji su podelili sa mnom svoje znanje, a naročito don Srećko Majić, peraški župnik i izdavač.

Tačno je, marijanski koncept prisutan je i u pravoslavnoj crkvi u Boki, ali ima razlike i to je predmet mojih budućih istraživanja. Naročito sam zainteresovana da proučim tu praksu u manastiru Savina i njegovom okruženju. Zaboravlja se, ja predajem modernu zapadnu umetnost na fakultetu, i zapadni oblik hrišćanstva mi je bliži, bolje ga poznajem. Uostalom, zašto ne reći istinu, želela sam da napišem knjigu o Drugom, u najboljem smislu te reči, sa pozicija poštovanja, ljubavi i znanja.

Povod za naš razgovor je njena nova knjiga „U Bogorodičinom vrtu“ (Plato, Beograd, 2006). Vrsna istoričarka umetnosti, dr Saša Brajović, posle višegodišnjih istraživanja, vodi nas na ekskluzivno putovanje kroz baroknu Boku Kotorsku, koja je deo njenih profesionalnih i privatnih interesovanja

i ljubavi.
Boka je za nju metafora Bogorodičinog kraljevstva na zemlji. Idealan grad, regija, država, koju prati i čuva budno oko Bogorodice, teza koja se oslanja na stari vizantijski koncept mističnog grada. Boka je deo veoma zanimljive marijanske regije, koja se prostire od Trsta do Budve. U njoj se već vekovima, od dolaska hrišćanstva na ove prostore, i pod snažnim uticajem Venecije i Mletačke republike (i četiri veka njene vladavine na ovim prostorima) odomaćio kult, poštovanje, obožavanje Bogorodice, kojoj su posvećene mnoge crkve, gradovi, oltari, slike i ikone duž Boke Kotorske i Jadrana.
Vi ste rođeni u Beogradu, živite i radite u Beogradu. Na jednom mestu u uvodu ove knjige kažete, opčinjeni lepotom, prirodom, umetnošću: „Ja sam Boku Kotorsku prihvatila

kao mesto moje duše“. Objasnite to, recite kada su započela vaša istraživanja na ovom lokalitetu?
– Moja istraživanja su započela početkom devedesetih godina, u vreme velikih nepoverenja među narodima, ali ih nikada nisam osetila u Boki. Godinama sam obilazila Boku i sa mora i sa kopna. Posmatrajući je sa okolnih planina, izučavajući njenu sakralnu topografiju, videla sam da se od ulaska u Zaliv i duž cele njegove obale, nalaze mnogobrojne Bogorodičine crkve, kapele, oltari, a u njima Bogorodičine slike, čudotvorne ikone, darovi čuvenih porodica, kapetana, mornara. Spoznala sam da se kulturna istorija Boke Kotorske ne može čitati bez poznavanja pobožnosti i poštovanja prema Bogorodici.
Ono što je veoma zanimljivo, Bogorodičine crkve i za njih vezani raznorazni oblici pobožnosti prema Majci Božijoj, nalaze se na strateški najvažnijim i najlepšim mestima. Podizane su na obroncima stena, na vodi, pored obale mora, reka ponornica, uz gradske bedeme ili u srcu grada, oko kojih se odvijao celokupni kulturni, ekonomski, politički i verski život. To su prostori u kojima se u idejnoj ravnoteži susreću zemlja, nebo i more. I sve ono što možemo nazvati arhetipom ženskog, devičanskog principa, voda kao praizvor života i stena kao princip sigurnosti.
Šta kažu dokumenti, vaša istraživanja, da li je ta zamisao o Boki kao Bogorodičinom vrtu, bila svesni naum pojedinaca ili spontano neimarstvo žitelja kroz vekove. Ili možda, samo božanska režija?
– Boka kao Bogorodičin vrt, kao dobro organizovan i uređen prostor, kroz vekove, zamisao je uglednih humanista, katoličkih sveštenika, biskupa, pesnika, kapetana, trgovaca. A naročito velikog mecene marijanskog ciklusa slika (čuvenog slikara Tripa Kokolja) na Gospi od Škrpjela i drugim crkvama u Boki, peraškog opata i barskog nadbiskupa Andrije Zmajevića (1628-1624). U crkvama, na oltarima se nalaze veoma vredne slike, ikone, darovi, poput slike Bogorodice sa Hristom u rukama, čuvenog venecijanskog slikara renesanse Belinija u crkvi svetog Mateje u Dobroti. Njihova pisma, dokumenti, ostavštine, dokazuju da za njih Bogorodica nije samo posrednica između neba i zemlje, zaštitnica, isceliteljka, već su u njoj prepoznali i lik vlastite rodne grude.
Vi ste doktorirali na toj temi 2004. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, knjiga je nešto šira verzija vaše doktorske teze. Šta je to novo što ste vi ponudili naučnoj i kulturnoj javnosti?

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.