Čestitaću Zvezdi i ako ispadne iz lige

– Sećam se 1958. kao da je juče bilo. Igrali smo taj meč koji je mnogo odlučivao, a ko zna, da nisam promašio gol tri minuta pre kraja možda bi oni i danas bili živi. Da sam zatresao mrežu, po tadašnjim pravilima, ne bi se igrali produžeci već bismo išli u Italiju na treću utakmicu, oni ne bi putovali kući i možda do tragedije ne bi ni došlo. Ali protiv sudbine se ne može i svet je ostao bez „mančesterskih beba“ – priseća se druga Zvezdina zvezda.

Gde vas je zatekla vest o avionskoj nesreći?

– Mislim da sam bio u bioskopu, gledao sam neki film da se opustim posle utakmice. Ne sećam se tačno da li mi je neko rekao, ili sam tužnu vest čuo na radiju kada sam došao kući, ali znam da sam se skamenio, nisam mogao da verujem da te generacije više nema.

Da li se i danas često setite tog dana?

– Svako ko me poznaje i ko mi je dolazio u kuću zna da ne držim slike i trofeje. Jedino imam sliku sa te utakmice koju sam dobio prilikom jedne od godišnjica. To najbolje govori o važnosti tog duela sa Mančesterom u mojim uspomenama. Veliki sam prijatelj sa Bobijem Čarltonom.

Mančester se brzo oporavio od te tragedije i dominira u Evropi, dok su Zvezda i naš fudbal nisko pali, šta je razlog za jaz?

– Englezi su odani tradiciji, ozbiljno rade sa mladima, ali i poštuju svoje legende. Kod njih se ne bi moglo desiti da nekoliko navijača napadne legendu kao što je kod nas Dragan Stojković Piksi. Imaju kontinuitet, kao i trenera koji je na klupi duže od dve decenije. Kod njih nema zavisti, ljubomore, a kod nas je uvek aktuelna poslovica „nek komšiji crkne krava“. Zato se i nalazimo tu gde jesmo.

Crvena zvezda, je čini, se sa Robertom Prosinečkim promenila priču, sada ulaže u mlade igrače, da li odobravate taj potez?

– Nek ostane 10 bodova zaostatka za Partizanom, nek Zvezda ispadne iz lige, ali ja ću im čestitati na ovome što rade. Jedino što smatram da su malo preterali. Ne možete da napravite tim od 11 klinaca, da ih pošaljete u rat i tamo svi da izginu. Treba se osloniti na mlade, ali i dovesti dva kvalitetna igrača sa strane koji će uliti samopouzdanje i pomoći da se i ta deca pravilno razviju.

Imamo li mi trenere koji mogu da razvijaju te igrače?

– Pravom talentu treba šest meseci da uz podršku počne da se razvija u kvalitetnog igrača, ali mora da ima od koga i da uči. Kalibar se stvara iskustvom i mečevima. Jednom Miljanu Miljaniću je trebalo po nekoliko godina da od tog talenta napravi igrača vrhunske klase. Ali svi znamo da je on za to vreme praktično živeo na stadionu. Ne treba se zanositi izjavama da će Zvezda igrati kao Barselona. Katalonci imaju u napadu tri „ajkule“ koji u svakom trenutku mogu da proigraju ostale i da deklasiraju protivnika, toga kod nas nikad neće biti.

Ima li onda ova generacija Zvezde šansu da dostigne uspehe svojih prethodnika?

– Najveća glupost je upoređivati generacije. Svako treba da živi u svom vremenu. Ne možete me ubediti da je Mesi bolji od jednog Pelea ili Maradone, ali ni obrnuto. Nije to isti fudbal, svako je veliki u svoje vreme. Tako je i u našem fudbalu. Ja nisam gledao Mošu Marjanovića, ali kažu da je bio dobar. Neki od nas su dobili status Zvezdine zvezde, ali ogrešili smo se o jednog Boru Kostića. Zato je na ovim momcima da se dokazuju u svom vremenu.

Rekli ste da jednom talentu treba šest meseci da se razvije, kako gledate na „selidbu“ mladog Filipa Jankovića po brojnim klubovima?

– Čitao sam o malom Jankoviću. Kažu da je dobar, ali on još nije postao ni standardan u Zvezdi a već ga prodaju. Ne kažem da je to loše, treba pustiti decu da se razvijaju, ali onda ne treba očekivati jake domaće klubove. Mene su sputavali da odem u jedan Juventus, posle su me poslali u vojsku, a po povratku mi je od talenta i legende ostalo samo ime.

Koliko je ovo pisanje po medijima štetno za jednog mladog igrača?

– To sam najbolje osetio na svojom koži. Nije lako svaki dan čitati da po vas dolaze Juventus, Roma, Mančester ili Barselona. Nisam bio miran, a verovatno nisu ni ovi sadašnji klinci. Neko im pod nos navodno stavlja milione, a oni nemaju ni za opremu. Kako se u takvoj situaciji koncentrisati na igru.

Da li to znači da se vi zalažete za prodaju mladih igrača da se razvijaju u inostranstvu?

– Rekao sam da kalibar stvaraju jake utakmice, a toga u Srbiji nema. Eventualno derbi i to je to. O tome najbolje govori publika, ako je predstava loša gledalište će biti prazno. A koja je svrha da dobri glumci igraju predstavu koja je na repertoaru a niko je ne gleda. Naši klubovi od te prodaje igrača sada žive, nema više podrške sa strane kao nekada. S druge strane, reprezentacija bi imala korist. Samo treba ukomponovati kvalitetne igrače koji igraju svuda po svetu.

Gde će u tom slučaju biti naš klupski fudbal, kako igrati u Evropi?

– Nekada u Kupu šampiona nije mogao svako da igra. Šta će u toj konkurenciji neki klub koji je do juče bio u trećoj ligi i to neke Istočne zemlje koja nema tradiciju fudbala. Mi smo negde između ta dva ekstrema, ali smo kvalitetom bliže onim nerazvijenim. Treba shvatiti da mi bez ulaganja ne možemo držati korak sa trofejnim klubovima iz velikih liga, bez obzira da li će kvalitetni domaći igrači ostajati kod nas.

Naša reprezentacija nema ni selektora, ko bi to mogao biti i da li očekujete uspeh u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. u Brazilu?

– Nije lako ljudima iz Fudbalskog saveza, ali verujem da imamo čoveka koji će moći da sedne na klupu, okupi igrače, napravi tim, a potom i rezultate. Neću o imenima, ima ih više. Ime nije ni bitno, bitni su rezultati. Zato treba birati selektora „ni po babu ni po stričevima“. Dajte šansu nekome i pustite ga određeno vreme da radi, a ako rezultati izostanu nije sramota smeniti ni na papiru najboljeg trenera na svetu.

Bliže se Olimpijske igre, šta kao neko ko je osvojio srebro u Melburnu 1956. savetujete našim sportistima?

– Sam nastup na Olimpijskim igrama je najveći događaj za svakog sportistu, ali mi smo talentovana nacija, verujem da ćemo osvojiti nekoliko medalja. To je demonstracija rada i razvoja sporta u protekle četiri godine. Verujem da smo i mi napredovali, jaki smo u kolektivnim sportovima, a tu su i teniseri, pre svega Novak Đoković. Zato im savetujem da treba vredno da rade, da treniraju i rezultat neće izostati – zaključuje Šekularac.

Murinjo za primer

– U Meksiku sam naučio kako se može uspostaviti autoritet lepim rečima i poštovanjem igrača. Taj princip ima i Žoze Murinjo. Svi kažu da je arogantan, temperamentan, međutim, ko ga poznaje tvrdi suprotno. On je autoritet uspostavio poštovanjem i prijateljskim odnosom sa igračima, a ne vikom i psovanjem kao kod nas što se radi. Našem treneru kada doživi neuspeh krivi su svi, najviše igrači, dok Murinjo preume odgovornost i štiti svoje momke – ističe Šekularac.

Alkohol nisam probao

U javnosti su za vas pričali da u prevelikoj meri uživate u ženama, piću i kocki?

– Ti koji su to pričali me čak i ne poznaju. Doživeo sam da mi čovek govori kako je Šekularac kockar i ženskaroš, a on čak ne zna ni kako ja izgledam. Pun je svet kritičara koji se javljaju u medijima i to samo da bi sebe promovisali. Istina je da alkohol nikad nisam probao, a često sam legao u osam uveče kako bih bio spreman za jutarnji trening. Vrhunski sport ne ide uz provod. Zar vi mislite da Novak Đoković sada ne može da se provodi? Ali kad bi to radio, kao što se za mene pričalo, ne bi bio najbolji na svetu – naglašava Šekularac.