Ćirilica i latinica jednako su i istinski naša u jedinom važnom smislu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Ono što mi u ovom preopširnom tekstu nedostaje jeste pominjanje srpske dijaspore. Nijednom rečju se ne pominje da ona, verovatno u 95 odsto slučajeva, živi i radi na Zapadu, te da je samim tim upućena isključivo na latinicu. Da li su Srbi koji su u inostranstvu – sve brojniji – manje Srbi od onih koji žive u matičnoj državi? Ne bih rekao. Potom, šta se događa sa decom tih Srba? Ona, po pravilu, ćirilicu ne znaju jer je nisu ni učili. Propagandističkim delovanjem naših političara – mnogih u nameri da se latinica protera i ugasi – mi te Srpčiće diskriminišemo i odnarođujemo, a samim tim gubimo i ogroman broj mladih, stručnih ljudi koji bi jednog dana u Srbiju mogli da se vrate i pomognu njenom sveukupnom razvoju. (Samo uzgred da pomenem i naše kulturno i drugo nasleđe, recimo ono Zadra i Dubrovnika u pesništvu, pa ono u Trstu ili u Beču u trgovačkim i drugim dokumentima itd. Želimo li i toga da se zauvek odreknemo?)

  2. Opširan tekst, ali se zaboravlja pomenuti sledeće:
    1. Bacanje anateme na ćirilicu na saboru u Solunu 1060.godine od strane katolika.
    2. Zabrana ćirilice u srpskim školama u Austro-ugarskoj od strane Marije Terezije i naravno za vreme NDH.
    3. Zabrana školstva a samim tim i ćirilice za vreme turske vladavine.
    Treba se pozabaviti razlozima ovih zabrana. Takođe, vinčasko pismo sadrži oko 20 ćiriličnih slova i mnogi naši teolozi se bave i metafizikom ćiriličnih znakova. I to je nešto što se mora uzeti u obzir kada se govori o ćirilica kao srpskom pismu.

  3. Latinica nije naše pismo mi se postepeno odričemo našeg nacionalnog identiteta i to će mo skupo platiti. Nestaćemo.

  4. Kad ne bi bilo komentara „a šta su oni nama“ i vraćanje na događsje pre 200 godina pa i dalje , ništa ne bi bilo. Čovek to što priča je realnost i sadašnjost ostavite se austru-ugarske.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Nedelja

O legendi Divljeg zapada 7

O legendi Divljeg zapada

Kao legendarni ratni vođa na čelu Lakota, starosedelačkog naroda koji su neprijatelji zvali pogrdnim imenom Sijuksi, Ludi Konj jedna je od ličnosti američkog Zapada.

Naslovna strana

22. januar 2022.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Bisera Veletanlić, muzičarka

Danas je list koji je društvu apsolutno neophodan. Šteta što nema više listova poput Danasa.