ČITALIŠTE

Sanja Domazet Haruki
Murakami
Norveška šuma
Geopoetika 2007.
prevela Nataša Tomić
Haruki Murakami jedan je od najpoznatijih savremenih japanskih pisaca, a zasigurno i najprihvaćeniji i najčitaniji japanski savremeni pisac u našoj sredini. Dobio je više uglednih svetskih književnih priznanja, između ostalog i nagradu Franc Kafka za 2006. godinu (od prethodnih pet, dva dobitnika, Harold Pinter i Elfride Jelinek, dobitnici su i Nobelove nagrade za književnost). Murakami je, pre svega, odličan pripovedač i staje rame uz rame sa piscima koje je sam prevodio na japanski: Ficdžeraldom, Irvingom, Selindžerom, Karverom. On voli da se poigrava, i često naslovi njegovih knjiga imaju veze sa određenom muzičkom numerom, koja se u romanu spominje i koja često predstavlja i jedan od ključeva za moguće čitanje i razumevanje Murakamijevog opusa. Naslov Murakamijevog romana Igraj Igraj Igraj imao je veze sa grupom Bič Bojs, Južno od granice, zapadno od sunca sa Net King Kolom, a Norveška šuma sa Bitlsima, odnosno Lenonom i Makartnijem. Norveška šuma samo je u Japanu prodata u četiri miliona primeraka. Radnja romana smeštena je u Tokio kasnih šezdesetih, u vreme kada su japanski studenti protestovali protiv režima. Ova dešavanja su i milje u kome će se dogoditi jedna ljubavna priča, koja iako naizgled „obična“ ni po čemu nije ni tipična ni uobičajena. Kritičari širom sveta za Norvešku šumu kažu da je „vino iz najbolje berbe vinogradara Murakamija“.
Borislav
Radović
Još o pesnicima
i o poeziji
Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva, 2006.
Brodski kaže da je kada pesnik piše prozu, to uvek za prozu dobitak. U slučaju Borislava Radovića, ovaj je postulat tačan. U delu Još o pesnicima i poeziji, Radović poeziju iščitava, analizira, tumači, krećući se kroz njene, katkad lavirintske svetove, nalazeći nove izlaze, nove tragove, drugačija rešenja i moguća čitanja pesnika o kojima govori. Sve odlike Radovićeve promišljene i vibrantne pesničke poetike nalazimo i u ovim njegovim esejističkim radovima. Od kakvog god da povoda kreće, sa koje god tačke da počinje tumačenje, Radovićevi eseji uspevaju da dotaknu široke slojeve i osetljive dubine Homera, Vergilija, Paunda, Bodlera… Radović esejista pozajmljuje iskustvo od Radovića pesnika i erudite. Rezultat je ovo delo, koje je istovremeno i „potraga za nevinošću reči“, ali i višeslojna studija o mestu pesnika u svetu, u kome to mesto nikada nije bilo predviđeno za postojanje.
Olaf Olafson
Odlazak u noć
Samizdat B92, 2006.
prevela
Mina Krsmanović
Po atmosferi i ritmu pripovedanja, ovo delo podseća na čuveni roman Kazua Išigura, Ostaci dana. No, Olafson je napisao svoju, jednako uzbudljivu priču. Njen glavni junak je Kristijan Benediktson, koji živi mirnim životom u senci čuvenog novinskog magnata i producenta Vilijema Rendolfa Hersta. Njegovi dani teku u svakodnevnom ritualima ugađanja Herstu i održavanju raskošnog imanja San Simeon u Kaliforniji. Ipak, Kristijan Benediktson je sve samo ne tek običan batler: u trenucima samoće, on se priseća svog nekadašnjeg, potpuno drugačijeg života na Islandu, porodice koju je ostavio odlazeći u nepoznato, i sunovrata od uspešnog biznismena do običnog sluge… Kombinacija stvarnog i fiktivnog, smirenog i potresnog, čine od ovog romana malo remek-delo, inspirativnu priču o kajanju i nadi.
Alasdir Grej
Jadna stvorenja
Okean, 2006.
preveo Igor Adžić