Sanja Domazet Džeraldin Bruks
Gospodin Marč
Stylos, 2007.
prevela Tanja Brkljač
Gospodin Marč je delo fikcije, koje svoju inspiraciju crpi iz jedne od najpoznatijih američkih porodica devetnaestog veka, Alkot, iz Konkorda, država Masačusets. Kao osnovnu građu, autorka je pozajmila tematiku čuvenog romana Lujze Mej Alkot, „Male žene“(preveden je na srpski i uživao veliku popularnost kod naše mlade čitalačke publike). Priču Alkotove Džeraldin Bruks dopunjava pričom o liku oca, gospodina Marča, o kome se u romanima Alkotove malo govori. Alkotova je svoje junakinje stvarala po ugledu na svoju porodicu. Džeraldin Bruks je, tako, proučavala oca Lujze Alkot, radikala koji je napisao dnevnik u preko šezdeset tomova.
Tako je satkana ova priča koja ruši ideale, oslobođena moralnih stega i nosi gorka iskustva i uspomene koje, jer ih je teško podeliti sa najbližima, neminovno stvaraju između bliskih ljudi jaz. Gospodin Marč je roman izrazite snage, istorijsko štivo koje deluje kao jasan, elegantan i istinit postskriptum na setni i pomalo tugaljivi idealizam i lirizam „Malih žena“ Lujze Alkot. Džeraldin Bruks je za ovo delo dobila Pulicerovu nagradu 2006, a ova priča o ljubavi, patnjama, vrlinama i iskupljenju, našla je čitaoce širom sveta.
Su Tong
Binu
Geopoetika 2006.
prevela
Mirjana Pavlović
Binu je legenda o plaču Mengđijangnu zbog Kineskog zida. Ova se priča pripoveda u Kini već 2000 godina. S obzirom da je ova priča u Kini opštepoznata, Su Tong u sudbinu glavnih junaka ugrađuje elemente sopstvene spoznaje patnje i postojanja. Ovo, ipak, nije bajka o ženi skromnog porekla, već priča o čitavom jednom staležu. U ovoj priči, ženske suze su, na kraju, srušile Veliki zid, pa se može reći i da je ova priča pre optimistična, a ne tragična. Umesto da kaže da je jedna žena suzama završila svoje dugo putovanje za mužem, bolje je reći da je ona suzama rešila jednu ogromnu ljudsku dilemu. Su Tong o pisanju ove uzbudljive priče, kaže:
„Bio sam na Velikom zidu, posetio sam i hram Mengđijangnu, ali Menđijangnu nisam sreo. A ko je pa sreo? U romanu sam pokušao da joj dobacim konopac kojim bi se premostilo vreme i prostor od dve hiljade godina kako bi me ta žena povela, jer ja, baš kao i ona, moram da odem na Veliki zid“. Evo još jednog uzbudljivo ispričanog mita – stvarnosti koja je dobila krila.
Aleksandro
Bariko
Zamkovi gneva
Paideia, 2006.
prevela Ana Srbinović
Zamkovi gneva je prvi Barikov roman koji mu je odmah doneo svetsku slavu i prestižnu nagradu „Medisis“ u Francuskoj. I u ovoj knjizi, Bariko je najavio sve odlike koje će ga razlikovati od ostalih pisaca svoje generacije : široku pripovednu perspektivu, mozaičku strukturu knjige, snažnu poetičnost, fino ironijsko tkivo koje se provlači kroz duge rečenice. Svi Barikovi junaci su neobični. Radnja „Zamkova gneva“ smeštena je u jedan zabačeni kutak Evrope devetnaestog veka. Sve se odvija u jednom gradiću koji je izmaštan, ali takvom silinom da bi mogao biti i stvaran. Istorija se prepliće sa bezbroj različitih priča, romanom, kao promenadom prolaze junaci koje odlikuju neobične životne misije što ih sebi stavljaju u zadatak. Neobična lepota usana gospođe Rejl opsenjuje sve.
Snovi gospodina Rejla obuzimaju i čitaoca, a Magija Kristalne Palate, ogromne građevine od stakla fuga je na kojoj se ovo pripovedanje razvija. Francuska kritika nazvala je ovaj roman Aleksandra Barika „virtuoznom i inteligentnom stilskom partiturom, senzualnom i šokantnom“. Na dnu ovog štiva nalazi se lepota. Na površini svetlost.
Jonas
Riderstrale
Kjel Nordstrom
Funky Business
Plato, 2006.
prevela
Dragana Đ. Đorđević
U dugo očekivanom nastavku svetskog bestselera Funky Business, Jonas Riderstrale i Kjel Nordstrom objavili su novi manifest o tome kako uspeti u svetu karaoke kapitalizma. Karaoke ekonomijom vladaju pojedinci s neograničenom mogućnošću izbora. Problem je, međutim, u tome što je karaoke klub utočište i za institucionalizovane imitacije. Sve vrvi od kopiranja. Samo mašta i inovacije mogu društvo, organizaciju ili pojedinca izbaciti u prvi plan. Karaoke kapitalizam je poziv na borbu. Kjel i Jonas su buntovnici s razlogom. Kombinujući akademsku strogost , neumoljivu logiku i fanki slobodoumlje, oni pišu nova pravila za revolucionare koji su i evolucionari.

close
ČITALIŠTE 1

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.