Čovek koji je krajem 80-ih uzdrmao britansku krojačku tradiciju, danas je slavljen kao daleko najuspešniji modni dizajner. Njegovo ime je Pol Smit. Samo u prošloj godini ostvario je profit od 14. miliona funti od prodaje muške, ženske i dečije kolekcije. Njegovo lično bogatstvo se procenjuje na 180 miliona funti. No, bez obzira na sve to, njega ne interesuje sjaj. Za njegov 60. rođendan nije bilo bahanalija. Ni svečanih večera u Kleridžizu, ni vatrometa, ni party-ja u togama. Ne, ser Pol Smit je ostao dosledan sebi. Jednostavnost iznad i pre svega.
Za njega kažu da je izuzetno skroman čovek. Bez ekstravagantnih zahteva i potreba. On se trudi da bude nevidljiv i da živi normalnim životom. Zato i ne voli da ga oslovljavaju sa ser Pol Smit, već samo sa Pol.
Što se tiče njegovog dizajna, i tu je stvar ista. Smitova estetika reprezentuje jednu ideju – klasiku sa malom cakom. Tvistom. Taj koncept – tradicionalnog odela sa kopčanjem na jedan red sa svetlom postavom je sada možda kliše, ali ga je prvi artikulisao Smit. A, zatim je postala globalno uspešna priča. „Ja sam OK dizajner, OK biznismen i nisam izuzetan ni u jednom, ni u drugom“ je otprilike način na koji on sam sebe vidi i predstavlja.
Uostalom, svet mode nije bio nikada ono čemu je on težio, već atletska slava. Tačnije, njegov san je bio da postane profesionalni biciklista. Budući da je to sport kojim je počeo da se bavi još kao 11-ogodišnji klinac, vozeći bicikl 350 kilometara nedeljno. No, incident koji je doživeo kao 17-ogidišnjak u potpunosti je izmenio njegov život i karijeru. Nakon 6. meseci bolničkog lečenja i duge rehabilitacije bilo je jasno da su posledice takve da će morati zauvek da napusti sport kome je bio totalno predan.
Međutim, nenadano, on otkriva drugi svet – svet umetnosti, pri čemu je susret sa mladom i atraktivnom studentkinjom Akademije za dizajn – Poline, bio presudan. „U stvari, ona je ključ svega. Svega što sam uradio i postigao“. Jer ona je ne samo razvila njegovo interesovanje za dizajn, već mu je pružila i materijalnu i moralnu podršku tokom nekoliko godina dok je Pol završavao kurseve krojenja i Akademiju. Godine 1970. otvara svoju prvi butik u Notingemu i to sa skromnim budžetom od svega 600 funti. Danas ima nekoliko stotina dućana za modu – tačnije 347 i to širom sveta, i često ga možete videti subotom kako u svojoj radnji na Noting hillu sam prodaje robu koju je kreirao.
Glavna karakteristika njegovog dizajna je da je nosiv. On veruje da garderoba ne treba da bude prenaglašena i da „proguta“ individuu. Što, naravno, ne znači i da ne treba da ima posebnost. Zato se za njegove kreacije može reći da su ekscentrično šik. U njima nema ničeg preteranog, ali neko malo „ludilo“ postoji. Neki štos. Nešto originalno što njegove stvari odvaja od drugih dizajnera. Izvesna „englishness“, skromnost i humor.
Nakon izuzetnog uspeha i popularnosti muških kolekcija, Smit pre nekoliko godina rešava da napravi i žensku, inspirisan činjenicom da veliki broj žena kupuje najmanje brojeve njegovih muških odela i džempera za sebe. Iako sa njima nikada nije dostigao tako široku popularnost kao sa svojim muškim kolekcijama, on i dalje kreira za žene, pri čemu su Japanke njegova najvernija ženska klijentela. Kasnije, on širi paletu i sa dečijom, kao i kolekcijom za kuću.
Imajući u vidu njegov ogroman uspeh ne samo u Britaniji već i u svetu, a posebno u Japanu gde je super-star, nije ni čudo da je tokom 90-ih dva puta bio proglašen dizajnerom godine, da je u Dizajn muzeju imao izložbu „Pravi Britanac“, da je dobio nagradu kao najuspešniji izvoznik i da je konačno 2000. godine dobio i plemićku titulu.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.