Da li je Ahtisarijev predlog polazna osnova za nastavak pregovora

Ako je suditi prema stavovima Martija Ahtisarija, specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova, Beograd i Priština rekli su šta su imali. Posle 14 meseci bečkog i takozvanog šatl pregovaranja, njihova jedina dodirna tačka jeste ocena da Ahtisari nudi nadgledanu nezavisnost, o čemu su stavovi dve pregovaračke strane oprečni. Problem je prešao u ruke Saveta bezbednosti UN i Kontak grupe. Beogradu i Prištini sada preostaje da iskažu diplomatsku veštinu i mudrost: prvi insistirajući na nastavku pregovora i poštovanju međunarodnog i istorijskog prava, drugi pozivajući se na poštovanje volje većine i preteći novim nemirima, ukoliko želje kosovskih Albanaca ne budu ispunjene. To je glavni argument i dela međunarodne zajednice koja se zalaže za nezavisnost KIM.

Ko odlučuje

– Pet država stalnih članica SB UN su: Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i SAD. Nestalne članice biraju se na dve godine. Status nestalnih članica SB do kraja 2007. imaju Kongo, Gana, Peru, Katar, Slovačka, a do kraja 2008. Belgija, Indonezija, Italija, Panama i Južna Afrika. Tokom marta Savetom bezbednosti predsedava Južna Afrika, u aprilu Velika Britanija, a u maju SAD. Za jun, jul i avgust određeni su Belgija, Kina i Kongo. Raspored do kraja godine nalazi se na sajtu UN.

Ahtisarija zvanično podržavaju generalni sekretar UN Ban Ki Mun, SAD i EU, mada je evropsko jedinstvo na ozbiljnoj probi zbog KIM. Na drugoj strani je Rusija koja globalno gledano zapravo i nije usamljena u stavu da kosovsko rešenje treba da bude prihvatljivo za obe strane i da se do njega dođe pregovorima u duhu Povelje UN i Rezolucije 1244 SB. Portparol Unoseka Remi Durlo ne želi da komentariše diplomatske vesti da zvaničnici Indonezije, jedne od nestalnih članica SB koje nisu podržale Ahtisarijev predlog, nisu primili specijalnog izaslanka tokom njegove diplomatske turneje pred prestojeću sednicu SB o KIM. Durlo kaže da ne zna ništa o tome.
Diplomatski rat koji je tinjao i pre uvoda u završnicu, čiji je start označilo predstavljanje Ahtisarijevog predloga rešanja Beogradu i Prištini početkom februara, postao je javan na poslednjoj sednici SB UN, kada je na dnevnom redu bilo redovno podnošenje izveštaja o tromesečnom radu Unmika. Rusi su prošlog ponedelja ozbiljno postavili pitanje da li prvi ljudu Civilne misije UN na Kosovu treba da rade svoj posao ili da se zalažu za nezavisnost.
Merenje svakog ruskog koraka, pretnje novim nasiljem na KIM i haosom na celom Balkanu, kao i spekulacije o ponašanju Rusije u SB, prema oceni Dušana Janjića, koordinatora Foruma za etničke odnose, ipak nisu „nervoza Zapada zbog neizvesnosti o mogućem vetu Moskve, nego pokušaj da se Rusija usaglasi sa EU“. Rusija je jasno rekla da neće“ stajati po strani prilikom glasanja u SB“, uz ogradu da „sve zavisi od konkretnog predloga – da li je prihvatljiv za obe pregovaračke strane i da li će za Beograd predstavljati prisilu“.
Kako će narod u ostaku Srbije reagovati, ako KIM dobije nezavisnost? To je još jedna nepoznata u kosovskoj (ne)jednačini i pitanje je da li ankete i statistika mogu da daju precizan odgovor. I zapadne diplomate priznaju da je problem posledica eventualnog otvaranja granica Srbije „dobro pitaje“, ali izbegavaju odgovor.
U vreme pisanja ovog teksta, prema izjavama Ban Ki Muna i Remija Durla, datum sednice SB nije bio zakazan, iako je 3. april često pominjen poslednjih desetak dana. Durlo kaže da se za sada ne planira ni učešće Unoseka na sednici Kontakt grupe 31. marta.
– Mi sada čekamo. Specijalni izaslanik UN priprema se za sedicu SB, tamo gde je potrebno pojašnjava predlog rešenja koji je ponudio. Eksperti Unoseka spremni su za Njujork – kaže Durlo za naš list.
Prema proceni Dušana Janjića, bez obzira kada će sednica SB o KIM biti održana „očekivani rasplet bio bi da se prihvati Ahtisarijev dokument kao dobra polazna osnova za nastavak pregovora“. On smatra „nerealnim očekivanje da će na predstojećoj sednici SB doneti novu rezoluciju o KIM, niti da će se formalno otvoriti početak rada na takvom dokumentu“, mada se od diplomata koje poslednjih dana krstare regionom mogu čuti i drugačije verzije.
Janjić kaže da će i Priština, ukoliko se s tim slože SAD i Velika Britanija, pristati na nastavka pregovora, čega će, kako nezvanično tvrde i međunarodni i domaći diplomatski izvori, najverovatnije biti. On ne očekuje nasilje na KIM i ističe neophodnost da se razgraniči značaj izjava zvaničnika i bivših dipomata, mada su i jedne i druge kontadiktorne – s jedne strane tvrdi se da je stanje na KIM odlično i zrelo za nezavisnost, a s druge preti se izbijanjem nasilja ako Rusija odluči da stavi veto. Reč je o, kako ističe Janjić, izjavama za „unutrašnju političku upotrebu, jer su motivisane problemima koje pojedini političari imaju u svojim zemljama“.
Gde je u svemu tome Beograd? Janjić smatra da je jedan od problema što je „Beograd, možda i sam osebi stvorio sliku u međunarodnoj zajednici da nema kapacitet da upravlja KIM, da u Srbiji niko ne bi reagovao na nezavisnost KIM i da će nova vlada možda prihvatiti ‘irski model’ ili možda i podelu“. Srpske vlasti, kaže Janjić, mogle bi da „smanje štetu tako što bi ovdašnji zvaničnici prestali da pričaju o nezivisnosti i podeli, da plaše narod nasiljem i iseljavanjem, da vide šta je problem Srbija sa SAD i Velikom Britanijom“.
– Kad se SB zahvali Ahtisariju, Boris Tadić i Vojislav Koštunica trebalo bi da isto učine sa svojim pregovaračkim timom, jer pregovaračkom timu, čiji je član budući ministar za Kosovo nema pomoći – tvrdi Janjić.
Kako Danas nezvanično saznaje, ministarstvo za Kosovo jedna je od tačaka neslaganja DSS i DS u pregovorima o novoj vladi. DSS, smatra da je ministarstvo potrebno i, navodno, ima svog kandidata, dok DS ne zna šta bi sa tim.
Analitičari nemaju jedinstven stav da li Beograd za eventualne nove pregovore treba da poradi i na strategiji i platformi za KIM, ili – što bi u visokim političkim krugovima rekli – „definisanju krajnjih ciljeva“. Dušan Janjić smatra da „promena igrača znači i promenu igre, jer se sada nova igra zove primena statusa zašta Beograd ima mnogo igrača, ali ne i plan“.
Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da „novi pregovori, ako do njih i dođe, neće početi narednih nekoliko meseci“, ali da Beograd ne može ništa bitno da menja u predloženoj paltformi. Prema Vukadinovićevim rečima, ona je od početka „maksimalno elastično postavljena, čime je Beograd limitirao svoju poziciju i nema u kom pravu da menja nastup“.
Što se tiče Prištine, on kaže, da su za nju „pregovori i status adut u unutrašnjim albanskim sukobima i pre će biti povod, a ne uzrok za političke promene, što neće značiti i promenu stavova kosovskih Albanaca“. Vukadinović tvrdi da do „promene njihove pozicije može doći samo ako zahtev stigne spolja, pre svega od SAD“. Prištinu su poslednjih nedeja potresali problemi sa zloupotrebom para, najave o mogućem padu Čekuove vlade i uzajamno „cinkarenje“ vlasti i opozicije kod međunarodnih predstavnika.
Predstavnici Misije OEBS na KIM saopštili su krajem nedelje da će se „lokalni izbori u Pokrajini održati devet meseci posle donošenja rezolucije o statusu, u skladu sa sporazumom o statusu i novom rezolucijom o Kosovu, koja se očekuje da bude doneta u SB UN“, što se navodi i u izveštajima zapadnih agecija koje su došle do Ahtisarijevog predloga koji će u ponedeljak 26. marta biti spreman za SB koji će odlučiti da li će dokument biti javan.