Pesnik Dante je kristalizaciona figura imaginacije moderne bez granica u kojoj su naše slobode i nadanja jednako ukorenjeni kao i svi užasi i strahovi.
Šta je to moderna?
To nije istorijska epoha, već istorija otvorenog diskursa.
Tako glasi odgovor Ahaca fon Milera, koji se oslanja na Jakoba Burkharta u svojoj knjizi Dante: Imaginacije moderne (Dante. Imaginationen der Moderne, Wallstein, Getingen 2021).
Polazeći od metaforike renesanse Jakoba Burkharta knjiga, na primeru teorije politike i istorije kao i njegove transcendentalne antropologije, pokazuje pesnika-filozofa Dantea Aligijerija (1265-1321), koji se ovde pojavljuje kao šarnir-figura za jednu transepohalnu antropologiju ljudskog samostvaranja i odgovornosti u smislu opunomoćenja za stvaranje autonomije, ali i za represivnost i ograničenost.
U centru analize stoji pesnik, njegovo okruženje i autonomija države koju je on otkrio kao i radikalno nova konstituisanje pojma ja.
U knjizi su ispitivane teme u ogledalu refleksivnih odnosa između Dantea i njemu bliskih filozofsko-estetičkih pozicija, od antike do savremenog doba.
Teze u njoj nalaze se u zajedničkoj diskusiji između Ahaca von Milera, autorke i istraživačice Danteove poetike dr Elizabet Monako, urednika u Valštajn izdavačkoj kući Tedela fon Valmodena i direktora Hamburškog instituta za socijalna istraživanja Volfganga Knebla.
Dantea Aligijerija još su njegovi savremenici proslavili kao vizionara.
On je doživeo prodor Italije u novu epohu i još je u svojim pismima, koja su filozofsko-političke traktati, kao u svom monumentalnom spevu Božanska komdija, dao sasvim odlučni evropski pravac.
Na primeru politike, jezika i istorije, autor vidi u pesniku-filozofu Danteu jednobitan odnos prema moderni.
U Danteovim tekstovima su metodski um, subjektivnost van granica i sekularizovana moć svetlih i užasno nakaradnih figura: ravnodušnost, sloboda, sigurnost, lepota, nasilje, požuda, zlostavljanje, masovna smrt.
Kao umetnika imaginacije takvih protivrečnosti Dantea će, od vremena romantike, uvek iznova literarno dovoditi u žižu, kako kritičari poetologije moderne, od Horhea Luisa Borhesa do Meri Mekarti, tako i dijagnostičari, od Beneteda Kročea do Hane Arent.
Autor, Ahac von Miler profesor je emeritus u fahu istorije na Univerzitetu u Bazelu, kodirektor Centra za teoriju i istoriju moderne Lojfana univerziteta u Lineburgu i u Hamburškom institutu za socijalna istraživanja.
On je i član saveta Jakon Burkhart fondacije za kritičko izdanje spisa Jakoba Burkharta u Bazelu.
Esej o Danteu je nastao u kontekstu njegovog izučavanja recepcije antike, kao i muzičke i jezičke teorije. Reč je o jednom maestralnom eseju koji svojom diskurzivnom kompetentnošću smelo zalazi u grandioznost imaginacije i vizije pesnika-filozofa Dantea.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
