Dobra strana mitova

Velika je čast da vam dr Ahel u dijalogu, ne polemici („Mitovi ne spadaju u pozitivnu emocionalnu inteligenciju“, „Danas“ 17-18. mart 2007. kaže: „…on opravdano ističe da je u ovom poslu neophodna sinergija ’racionalne inteligencije’ i ’emocionalne inteligencije’. Dr Ahel istovremeno kaže: „Neslaganje nastaje kod posmatranja uloge mitova i „emocionalne inteligencije“ u procesima društvenog upravljanja.“ Mada mislim da u oblastima našeg neslaganja ima netačnih stavova, a takođe ima i tobože mojih stavova, odgovor dr Ahela u celini doživljavam kao sjajnu demonstraciju sinergije racionalne i emocionalne inteligencije na rešavanju složenog kosmetskog problema. Pokušaću da to obrazložim i ukažem kako su ta neslaganja rezultirala sa dva različita odgovora kako do rešenja: kompromisom ili silom.
Netačan je stav da mitovi ne spadaju u pozitivnu emocionalnu inteligenciju. Istina je složenija. Mit u sebi krije protivrečnosti: mit je konstruktivan jer vrši primarnu kulturnu sistematizaciju, orijentaciju i stabilizaciju i zato je jedan od stubova nacionalnog identiteta, ali može biti i destruktivan kada se upotrebljava za otuđivanje kulturnih i psihičkih potencijala pojedinaca i grupa u cilju kontrole kulturnog i društvenog života. To važi za oba mita relevantna za naš dijalog: „hrišćanski mit“ i „kosovski mit“.
Netačan je stav da savremeni čovek kao emotivno biće ne prihvata mitove kao istinu. Šta su onda čvrsto verujući religiozni ljudi? Nesavremeni?! Kako onda objasniti akribiju jednog naučnika u otkrivanju naučnih istina i njegovo istovremeno prihvatanje mita o vaskrsnuću kao apsolutne istine, bez ijednog racionalnog dokaza? Odgovor se krije u činjenici da mit funkcioniše koristeći se iracionalnim mehanizmima, pa je zato i istina da čovek (i savremeni) kao emotivno biće prihvata mit kao istinu. Naravno, ovde istinu, kao jedan od osnovnih filosofskih pojmova, treba posmatrati u svoj njenoj složenosti.
Netačno je „mit“ isključivo tumačiti srpskom reči „bajka“. Istina je da „mit“ ima više tumačenja. Tako je na primer za „General English dictionary and thesaurus“ tek peto tumačenje reči mit: „Izmišljena priča, ličnost ili stvar“, a za prvo tumačenje mita daje: „Tradicionalna, tipična drevna priča o natprirodnim bićima, precima, ili herojima koja služi kao osnovni uzor za pogled na svet, kako kod objašnjenja aspekata sveta prirode, tako i kod opisa psihologije, običaja ili ideala jednog društva.“
Najveći deo svog odgovora dr Ahel posvećuje mogućnostima i ograničenjima sinergije racionalne i emocionalne inteligencije u kosmetskoj zbilji. Taj deo se, uprkos malim kontradikcijama, čita sa uživanjem. Moje primedbe se odnose na tobože moje stavove u tom delu. Prvi tobože moj stav dat je na početku: „Isto tako, termin emocionalna inteligencija pogrešno se tumači.“ Do sada nisam uopšte tumačio termin „emocionalna inteligencija“. Da jesam, uzeo bih tumačenje koje daje „Wikipedia encyclopedia“: „Emocionalna inteligencija, koja se takođe zove i EI, i često se meri kao koeficijent emocionalne inteligencije ili EQ, opisuje sposobnost, kapacitet i veštinu percepcije, procene i upravljanja emocijama; sopstvenim, drugih pojedinaca i grupa.“ Drugi tobože moj stav dat je na kraju: „Ovakvo gledanje na emocionalnu inteligenciju razlikuje se od stava T. Jovanovića koji tvrdi da se Srbima preko mitova (bajki) povećava (EQ).“ Takav stav nigde nisam izneo.
Na kraju dr Ahel kaže: „Nije u potpunosti tačna tvrdnja T. Jovanovića da se, oslanjajući se isključivo na šematizovane metode i tehnike ne može doći do rešenja problema Kosmeta, te da se to rešenje ne može nametnuti silom.“ Ovo je u kontradikciji sa ranijim stavom dr Ahela, kojim stavom on uvažava potrebu za sinergijom emocionalne i racionalne inteligencije.
U zaključku dr Ahel tvrdi da je jedini izlaz, primeren uslovima na Kosmetu, Ahtisarijev plan, kojim međunarodna zajednica definiše i silom nameće rešenje, sa kojim će obe strane biti nezadovoljne. Taj stav dr Ahela može se osporiti sa najmanje dva stajališta. Prvo, pomenutim rešenjem nezadovoljna je samo srpska strana. Drugo, primena sile u rešavanju problema koji imaju svoju racionalnu i emocionalnu komponentu, a kosmetski problem je takav, ne slama, već naprotiv, indukuje otpor srazmeran sili.
Pa kako do rešenja? Ravnopravnim pregovorima Srba i Albanaca koji će, s obzirom da su više od bilo koga zainteresovani za rešenje problema Kosmeta, sigurno doći do kompromisnog rešenja.