Dokumentarni triler o raspadu SFRJ 1

Raspad SSSR i varšavskog vojnog pakta, pad „Berlinskog zida“ i ujedinjenje dve Nemačke 1989, deo su strateških promena koje su se dogodile krajem 20. veka i još uvek traju.

Raspad SFR Jugoslavije deo je tih političkih, geostrateških, ekonomskih i kulturnih promena u zadnjih 27. godina a i predmet mnogih knjiga, istoriografskih studija, političkih analiza, publicističkih i književnih tekstova već od početka 1990-ih godina.

„Buldog mrav“ naslov je romana Zorana Krunića („Ultimatum.rs“, 2017) koji se bavi raspadom Jugoslavije iz perspektive visokog službenika „Državne bezbednosti“ Slovenije, koji je po svojoj profesiji bio uključen u same događaje i sukobe na tlu SFRJ 1990-ih, otcepljenja Republike Slovenije i u dramatične događaje koji će dovesti do tragičnih posledica koji nastaju kad se raspadaju društva i složena država kakva je bila Jugoslavija. Sam naslov romana, koji bi mogao nositi žanrovsku odrednicu dokumentarna fikcija, dobio je ime po vrsti insekta, poreklom iz Australije, poznatog po tome da može dostići veličinu i do četiri santimetra, vrlo agresivnog kada brani mravinjak koji kada bude presečen na pola započinje vlastitu bitku između glave i repa. Ova unutrašnja bitka između glave i repa traje dok se uzajamno delovi ne unište ili dok ih ne odvuku drugi mravi. Ovaj primer iz životinjskog sveta autor romana koristi kao metaforu za samu Jugoslaviju na početku svoje dezintegracije, koju će ispričati kroz uzbudljivu. fragmentarnu strukturu političkog trilera, ispletenog od autorovih ličnih doživljaja u lavirintu tajnih službi, centara političke moći i haotičnog raspada SFRJ.

Prožet autentičnim dokumentima, stvarnim događajima, proživljenim iskustvom sa minimalnim fikcijskim intervencijama, „Buldog mrav“ je uzbudljivo svedočanstvo o ličnim dramama protagonista koji su morali da donose mnoštvo ličnih, profesionalnih, porodičnih i emotivnih odluka u dramatičnim okolnostima tokom raspada SFRJ. Autor se vrlo uspešno držao bitnih postulata za žanr dokumentarne fikcije, pre svega po tome što prikazuje jedan važan i dramatičnu istorijski događaj sa relativno bliske distance koji još uvek traje za mnoge savremenike po svojim posledicama. Sam narativ i fabuliranje realnih i fiktivnih ličnosti verodostojno su isprepletene, tako da prisustvo fikcije ništa ne oduzima od autentične, istorijsko-političke celine i da u etičkom i psihološkom smislu svi protagonisti dramatizuju realnost činjenica koje obogaćene psihološkom potkom i deskripcijama potenciraju pre svega ljudsku dimenziju i dramatičnost, i tako posredno emancipuju samog čitaoca oživljavajući vreme 1990-ih autentičnim svedočenjem i doživljajem izvan političkih manipulacija i ideološke ostrašćenosti. Sam autor koji je u vreme raspada bio službenik „DB“ Slovenije, napraviće kasnije karijeru predavača na visokim policijskim školama u Sloveniji, ali i kao predavač i istraživač na regionalnim i EU projektima, seminarima i konferencijama za teme terorizma i bezbednosti.