Domaća štednja plasirana u domaću

Pre dve godine, na pitanje da li je neka domaća banka u konkurenciji koja postoji na srpskom tržištu sposobna da se nađe među prvih pet na rang-listi, jedinstven odgovor je bio- ne. Danas je realnost da je Komercijalna banka po svim kriterijumima među prve tri-četiri banke, a pri tom, takva njena pozicija nije zasnovana na privilegiji držanja državnih depozita ili podršci nekog osnivača, nego na tržišnim kriterijumima. Prvi smo po prikupljenoj štednji i veličini mreže, među prve dve banke po visini kapitala, među prve četiri prema veličini poslovne aktive, kao i po veličini plasiranih kredita – kaže dr Predrag Mihajlović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Komercijalne banke, dodajući da je liderstvo u štednji rezultat njihovog imena, imidža i mreže, ali ponajviše poverenja.

Profit

– Zadovoljstvo je da smo u vrhu liste banaka po ostvarenom profitu. Možda je mogao da bude i veći, ali naš osnovni cilj kao domaće banke je da stabilno poslujemo i da imamo stabilan rast, jer nagla iskakanja su rizična. Da mi je neko rekao pre 2,5 godine, kada je naš kapital bio 66 miliona evra, da će tržišna kapitalizacija naše banke danas biti 750 miliona evra, koliko god da sam ambiciozan, ne bih mogao u to da poverujem. Ali, to je rezultat tržišta, dobrih poslovnih procena i poteza, kao i stalnog rada – kaže Mihajlović.

-Ostvariti štednju od 600 miliona evra znači da zaista uživamo poverenje klijenata, da imamo brend koji je prepoznatljiv i proveren. Naše učešće od 17 -18 odsto u tom segmentu tržišta je jako visoko, s obzirom na to da prvih pet banaka pojedinačno ima između 8 i 14 odsto štednje, objašnjava Mihajlović.

Poslovanje u regionu

Otvaranjem banke u Banjaluci pokazali ste da imate velike ambicije u regionu. Da li je odlazak u Republiku Srpsku više političko ili ekonomsko pitanje?

– Komercijalna banka već ima svoju samostalnu banku u Crnoj Gori čija aktiva raste velikom brzinom. Jedina smo banka čije filijale na teritoriji Kosova nikada nisu prestale da rade. Osim nedavnog ulaska na tržište RS i BIH, razmišljamo i o ulasku na tržište Makedonije. Dakle, ne krijemo da želimo da u ovom regionu oformimo Grupu Komercijalna banka. Naše polazište je da pratimo naše klijente tamo gde oni idu. A podsetiću da naša privreda ima najrazvijenije ekonomske odnose upravo sa ovim tržištima. Osim toga, to su tržišta sa velikim potencijalom rasta, o čemu svedoči i broj prisutnih banaka iz Austrije, Slovenije, Italije. One svakako tu nisu iz političkih nego iz ekonomskih razloga, kao i mi. Ne kažem da ovo nije i dobar politički potez za državu i za taj naš narod tamo. Njima mnogo znači što će imati banku čije je ime ispisano ćirilicom, ali kao što ni ovde u Srbiji niko neće štedeti u Komercijalnoj banci ili uzimati kredit samo zato što je reč o domaćoj banci , tako ni u RS nećemo imati prednost ako nismo u stanju da budemo konkurentni. Ali činjenica je da je naša bitna startna prednost u odnosu na sve druge banke koje imaju dobre ponude to što one ne mogu da se nazovu srpskom bankom.

I kod drugih parametara učešće pojedinačnih banaka završava negde oko 15 -tak procenata. Kako u tom svetlu gledate na dalji razvoj bankarskog tržišta?

Siti banka i Komercijalna banka

U javnosti se spekulisalo s tim da bi Siti banci mogla da bude potencijalno interesantna upravo Komercijalna banka prilikom ulaska na ovo tržište?

– Treba znati da je Siti banka samo jednom kupila neku banku da bi ušla na tržište, i to banku u Poljskoj, i dosta im je vremena trebalo da tu banku prilagode svojim standardima poslovanja. U Mađarskoj, Rumuniji, Češkoj i svuda gde imaju banke, sve je išlo preko grinfild investicija. Mislim da je i kod nas to mnogo realnija opcija. Međutim, svakako da nama u Komercijalnoj banci predstavlja kompliment kada nam kažu da smo možda predmet interesovanja Siti banke.

– Pitanje je koliki je taj kolač na koji svi pretendujemo i koliko on može realno da se menja, pošto smatram da su karte u velikoj meri već podeljene i da postoji relativno mali prostor za organski rast tržišnog učešća. Jedini pravi prostor zapravo vidim u okviru pripajanja i preuzimanja banaka. Realno je očekivati smanjenje broja učesnika na tržištu za 10 do 12 za jedno dve-tri godine. Neke banke koje su uložile velika sredstva dolazeći na ovo tržište moraće da pogledaju istini u oči i da kažu da nisu ostvarile svoje poslovne ciljeve, i da odu sa našeg tržišta jer ne mogu da ostvare profit koji od njih očekuju akcionari.

Poslovnica u Nemačkoj

– Pre mesec dana dobili smo dozvolu Bafina (Savezna ustanova za nadzor finansijskih usluga Nemačke) da otvorimo specijalizovanu poslovnicu u Nemačkoj i od 1. februara počećemo sa radom. U prvo vreme obavljaćemo poslove transfera novca, što je veoma značajno, s obzirom na veliki broj naših radnika u Nemačkoj, a kasnije možemo da tražimo i proširenje te naše poslovnice i da radimo i druge bankarske usluge i proizvode za koje dobijemo dozvolu – kaže Mihajlović.

Mnoge od tih banaka, međutim, tvrde da su u Beograd došle jer odatle žele da se šire u region?
-Svakako pozdravljamo tu inicijativu, jer imponuje da ima onih koji opet gledaju na Beograd kao na regionalni centar iz koga će širiti svoje poslovne aktivnosti. Međutim, to regionalno tržište objektivno se svodi na delove bivše SFRJ i možda Moldaviju i Ukrajinu. Ali i tu treba biti realan i videti da li su ti koji tako pričaju u tim zemljama već otvorili svoje banke i da li je naše tržište razvijeno u toj meri da bude jednu stepenicu više od okolnih tržišta. Lep je signal to što je jedna Siti banka, koja je banka broj jedan u svetu, odlučila da od svih republika bivše Jugoslavije svoje predstavništvo otvori upravo u Beogradu. To je siguran znak da naše tržište ima perspektive. No, koliko god mi voleli da vidimo i Siti banku i Dojče banku u Srbiji, moramo biti realni i priznati da naše tržište u sadašnjem kapacitetu za njihove klijente nije preterano privlačno, ni prioritetno. Njima nisu interesantne investicije ispod 100 miliona evra. A koliko imamo danas investicija tog nivoa u Srbiji? Za naše tržište su i investicije od 2, 3, 5, 10 miliona evra vredne respekta. To, naravno ne znači da, ukoliko budemo išli u pravcu u kome sada idemo, znači da imamo realan i stabilan ekonomski rast, stabilan finansijski sistem i valutu, kao i stabilnu političku situaciju, za nekoliko godina nije realno očekivati i da dođu ove druge velike svetske banke. Srpsko tržište je, ipak, tržište sa najvećim potencijalom u okruženju.
Najavljuje se i dolazak Moskovske banke. Kakav je to signal?
– Uloga banaka je da prate interese svojih klijenata. Ako ruski kapital ima interes da bude ovde prisutan, a priča se da su ruski investitori veoma zainteresovani da učestvuju u privatizaciji NIS-a, normalno je da će želeti da imaju jednu banku koja će ih pratiti na ovom tržištu.
Ulaskom EBRD u Komercijalnu banku u velikoj meri je, čini se, opredeljena i budućnost banke. Ideja je da preko berze država postupno smanjuje svoj vlasnički udeo u banci.
– Princip inicijalne ponude sigurno je jedna dobitna kombinacija. Pokazala se dobrom i u Poljskoj, Mađarskoj i drugim zemljama tranzicije, gde su najveće državne banke na taj način prešle u ruke akcionara. OTP je tako prerastao u banku u kojoj sada država ima minorni paket akcija, a to što su akcije kupili domaći investitori na berzi imalo je pozitivan efekat i za berzu i za investitore kojima je pružena mogućnost da ulažu u kvalitetne hartije. Zato mislim da je i za nas takav put dobar. Treba pružiti šansu našim ljudima da investiraju u nešto kvalitetno, a sigurno nije potrebna neka prevelika pamet da se kaže da je dobro investirati u bankarski sektor. Mi bismo na taj način obezbedili jednu diverzifikovanu vlasničku strukturu, a ostali bismo domaća banka.
Vaše ambicije su da krenete i sa investicionim fondovima.
– Banka je strateški opredeljena da krene prema investicionim fondovima. Ako želimo napred, ne smemo da dozvolimo da se zadovoljavamo samo onim što sada nudimo klijentima kada je reč o štednji, ma koliko ti proizvodi trenutno bili atraktivni. Moramo biti svesni da će štednja iduće godine teško rasti istim tempom, da će kamatne stope na tržištu najverovatnije padati.
Istina, u ovom momentu pitanje je možemo li klijentima da ponudimo nešto drugo što je atraktivnije od zapisa NBS, koji su uz to oslobođeni i svih poreza. Međutim, procedura otvaranja fondova je složena i komplikovana, zahteva 3, 4 ,5 meseci da se dođe do finalizacije posla. Ali, da biste napravili profitabilni fond, morate da krenete na vreme, svesni pri tom da ćete u prve dve do tri godine imati samo troškove, jer ulažete, opremate, kreirate nove proizvode. To je cena razvoja. Možda tek treće godine, u zavisnosti do koje mere ste sve to efikasno uradili, možete da očekujete pozitivne rezultate. Ali onda ćete na duži rok dobijati poene zbog toga što ste na vreme krenuli. Zbog toga mi sada krećemo sa fondom računajući na to da će liberizacija tržišta veoma brzo iznedriti neke nove atraktivne hartije od vrednosti u koje ćemo moći da ulažemo, poput hipotekarnih založnica. Zatim, tu je priča o drugom stubu obaveznog osiguranja, obveznicama lokalnih samouprava. S druge strane, neke poslove banke više ne mogu da rade direktno sa klijentima i fond će nam služiti da zadovoljimo njihove potrebe na drugi način i da klijentima koji su inače veoma zahtevni omogućimo da imaju prinose na nivou njihovih očekivanja. Međutim, i klijenti će morati da shvate da im te prinose kroz ovaj način štednje niko ne može da garantuje, već da je cena prinosa u stvari cena rizika.
Kakva će u narednom periodu biti vaša poslovna politika. Hoće li ona biti usmerena ka stanovništvu, ili ćete se više okretati korporativnom bankarstvu?
– Mi smo kao banka do sada dominantan deo izvora obezbeđivali iz sektora stanovništva, a plasirali ga u korporativni sektor. Možemo da kažemo da smo banka koja je uzela srpske pare i plasirala ih u srpsku privredu. Za druge banke, pogotovo one sa stranim kapitalom, izvori sredstava su bile domaće kompanije, a ta sredstva su plasirana ka stanovništvu. Sve projekcije za ovaj region i dalje kao dominantno polje rasta vide stanovništvo. Razlog je čisto ekonomski, jer naši građani još nisu zaduženi u toj meri da imamo neku alarmantnu situaciju, a pokazalo se pri tom i da izmiruju obaveze na vreme. Po stepenu zaduženosti prema bruto nacionalnom proizvodu imamo još velikog prostora za organski rast. Mi smo tu u velikoj prednosti, jer imamo najveću mrežu. Sa druge strane, u korporativnom sektoru velika je konkurencija, margine su veoma male. Onog momenta kada je Duvanska industrija prešla u ruke Filip Morisa, kada je US Stil postao vlasnik Sartida a Stada Hemofarma, te kompanije više nemaju potreban da uzimaju kredite u Srbiji, jer na bazi rejtinga njihovih vlasnika oni mogu dobiti mnogostruko jeftinije kredite u inostranstvu. Šta nama ostaje u Srbiji ako nismo u stanju da kreditiramo te klijente. Ostaje nam tzv. keš menadžment, plaćanja, garancijski poslovi za te firme, i možemo da kreditiramo srednja i mala preduzeća i građane. Stoga, ne treba očekivati neku preterano veliku ekspanziju lokalnog bankarskog sektora u korporativnom sektoru.
U kojoj su vam meri restriktivne mere NBS predstavljale smetnju u poslovanju tokom ove godine?
– Komercijalna banka je svojom stabilnom politikom, koja nije samo rezultat politike ove godine, već i one vođene 2004. i 2005. godine, i jednom realnom politikom rezervisanja učinila neke korake blagovremeno i predupredila neka dešavanja koja su mogla da proisteknu iz restriktivne politike NBS. Mi smo pre dve godine imali realan nivo rezervisanja koji je tada bio mnogostruko veći od nivoa konkurentskih banaka, tako da smo napravili prostor da možemo sve te dodatne troškove da apsorbujemo. Tada smo za 40 odsto bili skuplji, jer je strana banka mogla da dođe sa novcem iz inostranstva i na to nije imala nikakva opterećenja sa stanovištva troškova. Kada je prošle godine i njima uvedena ta obaveza rezervisanja, oni su počeli da imaju problema i još ih imaju. Opšte uzevši, regulativa jeste otežavala poslovanje, isto kao i našoj konkurenciji, pogotovu ako se ima u vidu da je naša štednja gotovo isključivo u evrima, a dinarska samo u manjem iznosu, pa relaksacija obavezne rezerve na dinare za nas nema nekog većeg efekta.
Mnogi zagovaraju preokret u monetarnoj politici u 2007.godini.