Pitanje da li postoji reinkarnacija, u knjizi Milovana Miće Jovanovića – Putnici, kroz prošlost i budućnost (izdavačka kuća Dobar naslov) prosto je deplasirano. Usled naleta preciznih opisa realnih događaja iz života ljudi koji su zajedno sa piscem knjige prošli kroz iskustvo reinkarnacije, ili bar bili uvereni da im se to dogodilo, rasprava o tome da li se duša seli iz tela u telo čini se da gubi smisao postavljanja pred čitaoca. Smisao te teme ogleda se u mnoštvu konkretnih terapeutskih poduhvata koje Jovanović preduzima. On taj smisao pronalazi u primeni regresije sa svojim klijentima, od koji je najveći broj njih takoreći bez trunke vere u učenje o „seljenju duše iz telo u telo“. No, sudeći po iskustvima glavnih junaka knjige teorija o seljenju duše ima provereno dejstvo.
Putujući iz sadašnjosti u prošlost i proživljavajući ponovo iskustva različitih tela u vremenu, ponekada čak i mogućnosti iz prošlosti koje se nisu aktuelizovale, ali su egzistirale kao potencije, ili putovanjem u blisku i dalju budućnost, „regresanti“ i „progresanti“, kako ih autor knjige naziva, otkrivaju uzroke svojih psihičkih ili fizičkih problema. Do uzroka se dolazi tumačenjem ali najpre direktnim „vraćanjem“ u telo iz nekog prethodnog života. Da „isceljenje dolazi iznutra“, osnovna je pretpostavka Jovanovića kada pristane da bude „vodič duha“ kroz ovo neobično putovanje.

Gde se može nabaviti IP Dobar naslov

Informacije o drugom izdanju knjige Putnici mogu se dobiti preko sledećih adresa: Dobar.NASLOVŽSEZAMPRO.yu, www.dobarnaslov.co.yu i na telefon 065 26 24 723.

O autoru izdavač Božidar Andrejić kaže: Mnogi poznaju Miću Jovanovića i njegov rad. Onima koji ga ne poznaju dovoljno je reći da nije reč ni o kakvom novokomponovanom proroku, nego o ozbiljnom čoveku koji se ozbiljno bavi – nezamislivim. IP Dobar naslov se odlučio da štampa druga izdanja njegovih popularnih i dobro primljenih knjiga (Osim putnika uskoro će se pojaviti i Kraj igre) jer je dobro pružati šansu neverovatnom. Važna vest je da je Mića Jovanović uz druga izdanja ovih knjiga po PRVI PUT javno i hrabro izgovorio ne samo da veruje, recimo, u reinkarnaciju, već da ZNA da je on danas šezdeset i sedmi put na Zemlji. I još važnija vest je sadržana u njegovoj sledećoj tvrdnji: da su u ovim knjigama sadržani „primeri i potvrde naše bezuslovne besmrtnosti koju nam niko ne može oduzeti, ni sa kakvim razlogom…“

Jezički jednostavan stil kojim je Jovanović opisao karaktere „običnih“ ljudi, putnika po sećanju duha i tragačima za korenima nastanka tegoba zbog kojih su se upustili u nehipnotičku terapiju putovanja kroz vreme, uvlači i najskeptičnijeg, materijalno naučnim dokazima aficiranog čitaoca, u problem subjektivnog karaktera vremenskog iskustva. „Vreme je iluzija koju nam nameću fizička čula, dakle ono ne postoji i sve što postoji u čitavom univerzumu, postoji istovremeno. Dakle, ne postoji prošlost, sadašnjost i budućnost, postoji samo večno sada, proširena sadašnjost“. Ovu tezu filozofske težine nije teško da zamisli i oseti kao blisku i kao moguće objašnjenje prostorno vremenskog kontinuuma ni najtvrđi pristalica klasičnog materijalističkog stava zasnovanog na tvrđenju da postoji samo ono što mogu da registruju fizička čula, da izmere i na taj način pronađu određenje ispitivanog fenomena u naučnom sistemu.
Najubedljiviji dokaz koji pružaju pristalice učenja o reinkarnaciji duše poziva se na iskustvo dece koja su prošla kroz taj eksperiment. Naime, ako je mozak materijalni supstrat svesti koju nije moguće ispitivati izvan domena specifičnih okolnosti fizičkog iskustva, kako objasniti primenu regresivnih metoda na decu koja su bez tereta verskih i naučnih ubeđenja opisivala događaje ili izgovarala imena ljudi i životinja, nazive predmeta, reka, predela za koja nikada nisu čula niti ih videla a koja izvesno postoje. U iščekivanju nekog ubedljivijeg dokaza i objašnjenja ovog iskustva, Jovanović na početku knjige poziva svoje čitaoce da budu hrabri i otvoreni kako bi se, ako ništa drugo, njihovo znanje o tom nesumnjivo prisutnom fenomenu proširilo. On zapravo i opisuje iskustva ljudi koji nisu verni poklonici učenja o selidbi duše već manje više gonjeni skepsom ipak ulaze u regresiju ili progresiju nailazeći na niz događaja koji će se u kasnijoj interpretaciji pokazati kao bitni za razumevanje sopstvene ličnosti. Gotovo dokumentarni pristup opisivanju tih događaja, putovanja kroz vreme, do, recimo, 18. ili 19. veka i obala dalekih azijskih zemalja gde Kineskinja koju zlostavlja španski mornar počini ubistvo nožem, a nosilac tog reinkarniranog duha opisuje osećanje uboda i bola u predelu stomaka, ili opisi viđenja sopstvene ličnosti koja stara i seda posmatra vodu iz nekakvog potoka, do predviđanja izrazito bliske, jednogodišnje budućnosti, probudiće maštu čitaoca na jedan uzbudljiv način jer nemoguće je odoleti ako ne veri, a onda samo mišljenju o mogućnosti da je upravo to put duha kada nastupi smrt.
Razumevanje i sloboda mišljenja autora koju pokazuje u raspravama sa svojim ponekada izrazito zahtevnim i skeptičnim klijentima, pleni izrazitim humanim i visoko moralnim vrednostima koje ne mogu biti produkt jednog dogmom opterećenog čoveka.
Milovan Mića Jovanović završio je Prirodno-matematički fakultet (matematiku) u Beogradu. Kao vodeći istraživač objavio je niz naučnih i stručnih radova iz oblasti primenjene matematike i optimizacije. Neko vreme predavao je i na fakultetu. Uporedo sa naukom, od početka osamdesetih godina, bavio se duhovnim razvojem, držao kurseve i seminare iz domena duhovnih spoznaja, bavio se isceliteljstvom i pomagao je bioenergijom, radiestezijom, psihoterapijom, regresoterapijom…