– Aber Mileva, ich liebe dich wirklich.
– Znam, Alberte, ali sve je to sada relativno. Uostalom gde je moja žuta sveska gde sam beležila svoje primedbe na Doplerove teze. Već tri dana je tražim, kao da je u zemlju nestala. Ovolikim slovima na koricama piše ono moje E=ić2.
– Aber Mileva, das ist unmoglich!
– I ja isto mislim da je nemoguće, ali nje nema.

– Aber Mileva, ich liebe dich wirklich.
– Znam, Alberte, ali sve je to sada relativno. Uostalom gde je moja žuta sveska gde sam beležila svoje primedbe na Doplerove teze. Već tri dana je tražim, kao da je u zemlju nestala. Ovolikim slovima na koricama piše ono moje E=ić2.
– Aber Mileva, das ist unmoglich!
– I ja isto mislim da je nemoguće, ali nje nema.
Ovako bi mogao da izgleda rekonstruisan tekst koji su aprila 1907. godine izgovorili u Beogradu Albert Ajnštajn i Mileva Marić. I pored velike istrage nisu otkriveni pravi razlozi njihovog boravka u Srbiji. Sa sigurnošću je potvrđeno da se iz njihove veze rodilo dete, koje je nažalost odmah po rođenju imalo karakteristike Spenserove bolesti. Nesrećni roditelji su doneli odluku da to dete ostave negde na Balkanu gde bi Milevina rodbina mogla da interveniše ako to bude bilo potrebno.
Prelistavanjem izdanja Politike iz prolećnih meseci te godine ne može se ništa pronaći. Izuzev dva oglasa… U prvom se traži osoba za čuvanje malog deteta uz neophodno znanje nemačkog jezika. U drugom mladi par istraživača traži kuću na godinu dana. Šifra KAMENKO.
Supružnici Ajnštajn/Marić su bili prisutni na konferenciji u Bernu, decembra 1907. godine gde je Lorenc izložio svoju čuvenu tezu o zameni koordinata čime je doveo u sumnju Majkelsonovu teoriju o kosmičkom etru. Dobijanjem Nobelove nagrade za fiziku 1902. godine Holanđanin Anton Lorenc je postao superiorna veličina koja je svojim istraživanjima prokrčila put čitavom nizu kasnijih pronalazaka. U njegovoj zaostavštini ostalo je neposlato pismo gospođi M. Marić u kojem se zahvaljuje na korisnim savetima i divi se njenom razumevanju Treće transformacije koja nedvosmisleno ukazuje na mogućnost definisanja brzine kao faktora relativnosti vremena.
U dokumentima tog naučnog skupa ostalo je naznačno da su supružnici Ajnštajn/Marić potpisali pristupnu aplikaciju, ali zna se da su u hotelu istog dana uzeli dve odvojene sobe. Takođe je zabeleženo da gospodin Albert nije prisustvovao niti jednoj seansi i da se pojavio samo na završnom koktelu. Nasuprot tome lokalne novine su donele sliku na kojoj gospođa Mileva žustro polemiše sa gospodinom Lorencom. U potpisu ove slike piše da: „…gospođa Mileva Marić ima dokaze da je aberacija svetlosti realnost i da je to relativno lako dokazivo.“ Nedelju dana kasnije novine u Arau donose intervju sa gospodinom Ajnštajnom u kojem se pojavljuje skoro jeretička misao. Naime, on kaže: … „čovek ima utisak kao da je fizika istrčala napred, ispred moći ljudskog razumevanja. Matematika je postala gospodarica, a fizika verna sluškinja, umesto da bude obratno. Mnogi istraživači u oblasti fizike kao da ne misle svojom glavom, za njih su važne samo formule i ne trude se da shvate fiziku procesa koji istražuju.“ Smisao ove izjave postaje skoro zaprepašćujuća ako se zna da je Albert Ajnštajn studirao fiziku a da je Mileva Marić diplomirala matematiku u Arau, gde su se i upoznali.
Njihova naučna komplementarnost postaće predmet mnogih kasnijih priča. Veliki broj istraživača ove teze, ističe, pre svega, podatak da je osnova svih Ajnštajnovih pripremnih istraživanja zapravo čista matematička matrica preko koje se došlo do nedokazivih ali i formalno neoborivih zakonitosti ukorenjenih u svet čiste fizike. Sam Ajnštajn je govorio da je Teorija relativnosti zapravo teorija principa. Da bi se ona razumela, moraju se najpre poznavati principi na kojima se ona zasniva. Svi ovi principi su eksperimentalno nedokazivi i oni svoj autoritet grade na čistim matematičkim jednačinama.
Pedeset godina posle smrti Alberta Ajnštajna javnosti je dostupna njegova arhiva koja je ostavinskom raspravom označena kao PRIVATNOST 4. Tu se nalazi i mala žuta sveska, tvrdih korica. Na njoj srpskom ćirilicom piše E=ić2. Sveska ima oko 40 numerisanih listova i skoro u potpunosti je ispisana malim i urednim ženskim rukopisom, koji je u glavnom dokumentu označen kao rukopis Albertove prve žene Mileve Marić. Sveska je naizmenično ispisana na nemačkim jeziku, odnosno srpskoj ćirilici. Skoro svi ispisi su datirani i locirani, pa je tako odmah uočljivo da je na prvoj strani označen Arau 3. juli 1902. godine, a da ispod poslednjeg teksta na 34. strani piše: Beograd, 11. april 1907. godine. Sadržaj čine Milevine stručne opaske i promišljanja. Tekstovi i formule. Jedan list privlači pažnju. Na strani 12, krupnom štampanom ćirilicom ispisana je formula E=ić2. Bez ikakvih objašnjenja. Radi se o očiglednoj šifri. Slično je uradio i Galilej davno kada je morao da objavi ali u isto vreme i da sakrije podatak o pronalasku Jupiterovih satelita.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.