EPIZODA: Poomanija

Marko Krstić EPIZODA: ‘Problem’ Edgara Alana Poa (1809-1849) traje bezmalo vek i po.
Ni dan-danas nismo sto posto sigurni, da li je Po veći i značajniji kao pesnik jedne od najprevođenijih pesama na svetu „Gavrana’’, ili kao pripovedač lucidne roman-priče Avanture Gordona Pima koji je inspirisao Melvila da započne rad na Mobiju Diku, ili kao eksperimentatora i začetnika moderne detektivske priče u priči „Ubistvo u Ulici Morg’’, ili je možda značajniji kao teoretičar, obzirom da je njegova „Filozofija kompozicije’’ bila u stanju da u određenom smislu pomiri ‘večiti derbi’ svetske književne poetike između tada, odlazećeg klasicizma i nadirućeg romantizma. Da ne govorim o francuskom

simbolizmu koji je direktno u sebe upio Poove književne stavove i na njima razgradio teoriju ‘čiste poezije’. Jovica Aćin je potpuno u pravu kad kaže da je Po ‘’možda jedini istinski američki književni genije’’.
Što se mene tiče, Po je podjednako značajan, nema tu manje ili više.
Ova gigantska knjiga (preveli Svetislav Stefanović, Vera Stojić, Božidar Marković, Kolja Mićević, Sveta Bulatović, Vuka Adamović, Ljubiša Jeremić, Nemanja Jovanov, Svetislav Jovanov, Aleksandra Mančić, Milan Miletić, Tatjana Simonović Ovaskainen, Jovica Aćin) daje sveobuhvatan opus Poovih pesama i priča, uključujući i posthumno objavljene pesme za koje se, u pojedinim pesmama, ne potvrđuje njegovo autorstvo. Priče su podeljene na ‘’Rane’’ i ‘’Pozne’’ i kad se sve sabere dobijemo zbir od nekih sedamdeset priča, od kojih trideset prvi put imamo u srpskom prevodu.
Kako je moguće biti aktuelan i posle 150 godina? Šta je to što je Edgar Alan Po ostavio književnosti i svetu kao zaostavštinu? Kratko i jasno, milion pitanja. Ali odakle, tih milion pitanja?! Da li iz opsesije, ludila, strahova. ljubavi, osećaja smrti?!
E pa, iz svega toga.
Neću preterati ako budem rekao da je Po dotakao onu ‘tanku liniju’ između života i smrti, fantazmagorije i jezovitosti, psihodelije i somnabulije. Po je išao ispred vremena, ako imamo u vidu tadašnji vladajući racionalizam koji je svoje postulate pronašao u okriljima industrijske revolucije i formulama nauke i empirije, tipa ‘sve što se ne dokaže, ne treba ni da se kaže’.
Upravo na toj liniji Po pravi i gradi ona svoja ‘prokleta i ukleta pitanja’, romantičarski, a potom bodlerovski rečeno. Bio je upućen u tadašnja naučna dostignuća i verodostojno ih prenosio u umetničku građu, ali uvek je po nekom svom osećaju išao ‘preko crte poznatog’. Recimo, u Gordonu Pimu (1838) i somnabulativnom viđenju mlečne svetlosti, čitaj smrti ili praznini, ili u fantastičnoj priči ‘’Maska crvene smrti’’ u kome smrt uzima masku i dolazi na bal da ‘’utvrdi svoju neograničenu vlast nas svim i svačim’’.
A šta onda reći o „Gavranu’’ (1845)?
„Rad’’ je štampao Gavrana’ posebno, u originalu i sa ni manje ni više, pet prevoda (prepeva Svetislava Stefanovića, Vladete Košutića, Kolje Mićevića (2 prevoda), Branimira Živojinovića) istoimene pesme. Ova mala knjižica je svojevrstan pokazatelj istorije prevoda ove pesme.
S moje strane, prednjači mnogoumni i ingeniozni Kolja Mićević (prepevao Dantea na francuski pa na srpski jezik!) koji je prepevao ‘’Gavrana’’ u dva navrata 1974. i 2006. godine. Spominjem i velikog Branimira Branu Živojinovića i njegov prevod iz 1979. godine. „Gavrana’’ su prevodili i Bodler i Malarme, a na ruski Konstantin Baljmont, pesnik simbolista .