– Iako pojedini govore o takozvanom „zamoru od proširenja EU“, verujem da će zvaničnici EU podržati evropske težnje Srbije – uveren je ambasador Sampajo. U tom kontekstu, on savetuje srpskoj vladi da nastavi posao započet u cilju pridruživanja Uniji, uprkos globalnoj ekonomskoj krizi. Ali, naš sagovornik naglašava da nije zadovoljan napretkom Srbije na putu ka EU, jer bi u suprotnom ta država već postala članica.

– Da su istorijske okolnosti bile drukčije, Srbija bi odavno okončala proces evropskih integracija – tvrdi ambasador Portugala.

Ministri inostranih poslova EU, na nedavno održanom sastanku u Luksemburgu, preporučili su Evropskoj komisiji da ukine „šengenske vize“ do kraja godine za one zemlje Zapadnog Balkana koje ispune sve neophodne uslove. Da li će Srbija uspeti da ostvari taj cilj do navedenog roka?

– Smatram da je Srbija već ispunila glavne uslove za dobijanje vizne liberalizacije, sada su u pitanju samo detalji koje treba razmotriti i usvojiti. Takav stav jasno je izražen na nedavnom sastanku ministara inostranih poslova Evropske unije u Luksemburgu, a verujem da će istu poruku Zapadnom Balkanu uputiti i predsednici vlada EU. Nesumnjivo, bila je ovo značajna sedmica za Srbiju kad je reč o procesu vizne liberalizacije.

Portugal je postao moderna država

Vaša država postala je članica EU 1986. godine. Kakve je koristi Portugal imao od tog procesa?

– Portugal je imao višestruke koristi od pridruživanja Uniji. Proces integracija počeo je deceniju ranije, 1976, ubrzo nakon demokratske revolucije. Demokratski poredak ponovo je uspostavljen 1974, nakon pola veka diktature. Portugal se na taj način vratio u zajednicu naroda i započeo proces čiji rezultat je bio pridruživanje EU 1986. godine. Članstvo u Uniji omogućilo je ekonomski i društveni razvoj Portugala, ali ono što je najvažnije jeste da su Portugalci dobili osećanje pripadnosti. Portugalci su bili izolovani od demokratskog sveta iz mnogo razloga, a zatim je njihova država postala sastavni deo EU, što im je omogućilo da s evropskim prijateljima učestvuju u izgradnji zajedničke budućnosti. To je zbilja najlepše kad je reč o evropskim integracijama.

Takođe, ima mnogo primera koji se tiču našeg ekonomskog razvoja, recimo, godine 1976. dva najveća grada Portugala, Lisabon i Porto, nisu bili u potpunosti povezani autoputem, i tada smo imali 300 kilometara autoputeva, dok sada imamo desetostruko više. Oni koji su imali priliku da posete Portugal i pre njegovog pridruživanja EU i nakon toga, mogu da procene koliko se država razvila. Infrastruktura je takođe unapređena – izgrađeni su mostovi, luke, aerodromi. Štaviše, značajno je unapređen obrazovni sistem, a svuda je primetan entuzijazam zbog činjenice da učestvujemo u radu EU. Značajno je pomenuti i direktne investicije u našu državu, ostvarene posredstvom sredstava iz fondova EU, kao što je Zajednička poljoprivredna politika. Na taj način izvršena je potpuna rekonstrukcija poljoprivrednog sektora i Portugal je postao moderna država.

Portugal je takođe jedna od vodećih zemalja u svetu kad je reč o obnovljivoj energiji. Pojedine privredne grane izrazito su ekološki orijentisane i izgradili smo turistički sektor koji ne nanosi štetu životnoj sredini. Istovremeno, Portugal je razvio veoma dobre odnose sa Španijom, svojim jedinim susedom. U prethodnim vekovima dve države su okretale leđa jedna drugoj, a sada imamo odlične političke i kulturne veze sa svih 27 država EU. Razmena studenata prisutna je na svim mestima. Na primer, nekoliko stotina portugalskih studenata pohađa Medicinski fakultet u Pragu.

Baroso vrsta „portugalskog brenda“

Stranke desnog centra ostvarile su dobar rezultat na nedavnim izborima za Evropski parlament, dok je levica doživela pad popularnosti, što su mnogi protumačili kao posledicu ekonomske krize. Isti trend primetan je i u Portugalu, budući da su konzervativci dobili većinu glasova, a vladajući socijalisti izgubili deo pristalica. Kako tumačite takvu situaciju?

– Posve je prirodno da vlade posle određenog perioda provedenog na vlasti izgube podršku dela birača. Taj trend primetan je širom Evrope, a izbori za Evropski parlament doživljavaju se kao signal vladajućim partijama u različim državama. Ono što je značajno jeste činjenica da odziv birača nije bio tako nizak kao što su pojedini analitičari predviđali. Uprkos svemu, izbori su pokazali da je EU jedinstvena i da su oni koji nisu izašli na birališta bili svesni da se održavaju izbori. Značajno je skrenuti pažnju Evropljanima da je potrebno da izađu na izbore, kao što smo učinile moje kolege – ambasadori drugih država EU i ja, na takozvanoj izbornoj noći, održanoj u nedelju 7. juna u Beogradu.

Bivši premijer Portugala Žoze Manuel Baroso dobio je podršku lidera EU za drugi mandat predsednika Evropske komisije. Kakav značaj njegov reizbor ima za Portugal i za Uniju u celini?

– Ponovni izbor Barosa na tu funkciju od velikog je značaja za Portugal. Ma kojoj političkoj opciji pripadali, građani Portugala smatraju da država ima koristi od činjenice da je na čelu tako važne institucije njihov sunarodnik. Baroso se doživljava kao neka vrsta „portugalskog brenda“. Dobro je da šef Komisije bude iz države srednje veličine, poput Portugala. Takav scenario mogao bi da važi i za Srbiju – onda kada vaša država postane članica Unije, bila bi u mogućnosti da ima komesare, a, ko zna, možda jednoga dana neki Srbin postane predsednik Komisije.

Pojedini analitičari tvrde da većina Portugalaca pruža podršku „Lisabonskom ugovoru“ samo zbog toga što je dokument nazvan po prestonici države. Da li je to šala i postoji li mogućnost da taj „ugovor“ stupi na snagu do kraja godine?

– Naravno da je to samo šala i „Lisabonski ugovor“ je tako nazvan jer je Portugal, u vreme osmišljavanja dokumenta, predsedavao Uniji. Da je neka druga država bila tada na čelu EU, „ugovor“ bi bio drukčije nazvan. Ali, svakako da su Portugalci zadovoljni zbog činjenice da je dokument dobio ime po njihovoj prestonici. Verujem da će „ugovor“ stupiti na snagu da kraja godine, jer je značajan za dalje funkcionisanje Unije. Između ostalog, proces evropskih integracija bio bi na taj način ubrzan, od čega bi i Srbija imala koristi.

Dobri odnosi mogu biti još bolji

Kako ocenjujete bilateralne odnose Srbije i Portugala i u kojim oblastima bi mogao biti ostvaren napredak?

– Veoma sam zadovoljan saradnjom dveju država kad je reč o političkim i kulturnim vezama. Državni tužilac Portugala Fernando Monteiro nedavno je boravio u Beogradu i tom prilikom potpisan je Sporazum o saradnji u borbi protiv transnacionanog kriminala državnih tužilaštva Srbije i Portugala, a srpski zvaničnici, uključujući ministarku za omladinu i sport Snežanu Samardžić-Marković i ministra inostranih poslova Vuka Jeremića, boravili su u Lisabonu. Potvrda izuzetnih odnosa Portugala i Srbije jeste i predstojeća poseta predsednika Parlamenta Žaimea Game, koji će u ponedeljak potpisati parlamentarni sporazum s kolegama iz Srbije, što će biti prvi dokument takve vrste koji vaša država potpisuje s nekom članicom EU. Toga dana biće proslavljen i Nacionalni dan Portugala.

Veoma me raduje i činjenica da 200 srpskih studenata uči portugalski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, na kojem postoji i portugalski kulturni centar. Takođe, Radio-televizija Srbije organizovala je ove godine kviz za učenike srednjih škola – „Zdravo, Evropo“, posvećen evropskim integracijama, a prvoplasirana ekipa nagrađena je putovanjem u Portugal. Ipak, potrebno je da Srbija i Portugal intenzivnije sarađuju u oblasti ekonomije. Portugalske kompanije zainteresovane za izgradnju infrastrukturnih objekata u Srbiji, kao što je Koridor deset. Značajno je produbiti saradnju i u oblasti poljoprivrede i već je učinjen prvi korak na tom putu, budući da su dve države na ovogodišnjem Novosadskom sajmu potpisale Memorandum o saradnji.

Nacionalni praznik

Ambasador Sampajo objašnjava da Portugalci obeležavaju Nacionalni praznik 10. juna, na dan kada je preminuo pesnik Luis Vaza de Kamoesa. Čovek koji važi za portugalskog nacionalnog pesnika, čuven je po epu „Luzijade“, delu koje veliča portugalske pomorce i može se uporediti s Homerovom „Odisejom“. Nacionalni praznik Portugala u Beogradu biće proslavljen u ponedeljak, 22. juna, jer je ambasador Sampajo dobio odobrenje Vlade u Lisabonu da svečanost bude organizovana na dan posete predsednika parlamenta Žaimea Game.