Evropske integracije po generaciji iz 1980-ih

… koji je nedavno objavio beogradski Arhipelag u prevodu Duška Lopandića, prikazuje i objašnjava razvoj evropske integracije iz ugla generacije ljudi rođenih tokom osme decenije prošlog veka, stasalih u godinama Hladnog rata, sazrelih u vreme pada Berlinskog zida i neviđenih političkih, društvenih i ekonomskih promena koje su se desile u Evropi tokom poslednje decenije prošlog veka, da bi punu zrelost i mogućnost da preuzmu odgovornije položaje u društvu i svojim državama dobili onda kada se EU našla u još nezabeleženoj seriji kriza koje su koincidirale sa velikim praskom, tj. proširenjem Unije sa 15 na 28 država članica, i koje se praktično nastavljaju sve do danas.

Klosa u svom eseju, između ostalih, nastoji da odgovori na pitanja kao što su – U čemu je suštinski problem današnje Evrope?

Šta da se radi i kako? Koji bi trebalo da budu odgovori na jednu ili na seriju kriza?

“Jedna evropska mladost upućuje nas i na razmišljanje o dostignućima pojedinih evropskih generacija nakon Drugog svetskog rata. Za razliku od uobičajenog analitičkog pristupa evoluciji državnih i društvenih pojava, Klosa zauzima vrlo originalan ugao. On ne analizira toliko pojave iz ekonomskog ili socijalnog, dominantno političkog ugla (iako su ti svi pristupi, naravno prisutni) nego u prvom redu uzima u obzir položaj i shvatanja pojedinih generacija, kao glavne tačke posmatranja i zaključivanja”, navodi prevodilac u predgovoru.

Zajedno sa 30 uticajnih evropskih mislilaca, Klosa je na zahtev predsednika Evropske komisije Junkera i Tuska učestvovao u oblikovanju izveštaja Evropski put za bolju budućnost, mape puta za ponovno pokretanje Evrope.