Globalizovali smo svet, ali ne i osećanja

Kako čaša mleka izneta pred nepoznatu mačku iz komšiluka može iz temelja promeniti nečiji život, samo je jedno od pitanja na koje odgovara duhovit i zanimljiv roman Ljubav malim slovima mladog katalonskog književnika Franseska Miraljesa. Roman je u odličnom prevodu sa španskog Jasmine Nikolić objavila izdavačka kuća Evro Đunti .
Ovo je prvi roman Franseska Miraljesa preveden na srpski jezik, predstavio ga je čitaocima na predavanju održanom u institutu Servantes. Na naše pitanje koliko je ovo roman o usamljenom čoveku u globalnom svetu, Miraljes za Danas kaže: „Svet se iz dana u dan sve više globalizuje, živimo u vremenu u kome su ljudi sve usamljeniji. Možda jesmo uspeli da globalizujemo svet, ali ne i osećanja. Želeo sam da čitaocima otvorim horizonte nemačkog jezika i kulture i da kod njih pobudim intelektualnu radoznalost.“ Fransesk Miraljes napisao je nekoliko knjiga, a kako sam kaže, pored muzike bavio se i pisanjm self help literature. Upitali smo ga koliko muzike i popularne psihologije ima u ovom njegovom romanu: „Veoma je prisutno i jedno i drugo. Dok sam pisao ovu knjigu slušao sam Mendelsona. Koliko samopomoći u ovom romanu ima ne znam, ali znam da sam kod čitaoca hteo da probudim intelektualnu radoznalost. Za rukopis Haiku za Alisiju dobio je nagradu Angular, a za delo Interrejl nagradu Columna Jove za prošlu godinu. Zanimljivo je i to da je ovo prvi prevod Ljubavi malim slovima na neki strani jezik, knjiga se upravo prevodi na nemački, jer će kako kaže Miraljes, biti predstavljena u velikom stilu na ovogodišnjem Sajmu u Frankfurtu, gde će Katalonija biti počasni gost.
U ovoj duhovitoj priči čiji je glavni junak profesor germanistike Samuel de Huan autor pokušava da odgovori na intelektualne izazove vremena u kome živimo. Glavni junak je veoma usamljen i pokušava da pronađe sam sebe, razračunavajući se sam sa sobom i metafizičkim pitanjima o smislu života. Tako, osim studenata sa kojima voli da radi, glavni junak je okupiran životnim promašajima, propalim i neostvarenim ljubavima. Na prvi pogled frustrirani intelektualac pokušava da se izbori sa samoćom na koju se jeste navikao, ali koja ga ubija. Tako tiho i nenametljivo uživamo u opisima svakodnevice i malih rituala bez kojih se ne može poput svakodnevnog pečenja tosta. Miraljes vešto u celu priču upliće dve svoje velike strasti – nemačku filozofiju i književnost, preplićući ih sa muzikom, budući da je sam i germanista i muzičar. Često se, recimo, poziva na Hegela i Getea, kao i na mnoge druge autore. Glavni junak sam sebe na stranicama ovog romana opisuje ovako: „Pretpostavljam da sam prestao da se družim s ljudima iz straha da ne zaradim još koje razočaranje. Već u doba adolescencije smučila su mi se pravila igre koja su postavljali drugi, koji bi me posle ostavili na cedilu, čim bi mi zatrebali. A opet nije lako naći ljude s kojima može da se vodi minimalno zanimljiv razgovor.“ Ali, može sa literaturom, pa na 270 stranica koje se brzo čitaju ulazimo u knjige koje je Samuel de Huan pažljivo pročitao ili koje su mu došle do ruke poput Rečnika reči koje postoje u samo jednom jeziku, a kupio ga je preko Amazona.
Glavnom junaku mačor Mišima pomaže da pronađe odgovore na sve i svašta. U život Samuela de Huana odjednom ulaze ljudi za koje nije ni sanjao da će ih sresti, poput tajanstvene Gabrijele.
Rukopis na trenutke podseća na Sofijin svet Justejna Gordera, ali stil, jednostavnost i toplina ne ostavljaju nijednog čitaoca ravnodušnim. U svetu teške, intelektualne proze, ovakve knjige služe da mobilišu posustale čitaoce i odvrate ih od instant umetničkih medija.