Gračanica – Vašington

Petar Miletić Sve moje aktivnosti su usmerene ka organizaciji Srpske narodne skupštine Kosova i Metohije. Danas imamo poslednji Organizacioni odbor čiji sam predsednik. Trebalo bi dovršiti posao, sala, radna tela, govornica, zastava… Do sada je sve išlo dobro, radio sam sa odgovornim ljudima pa je onda sve lakše. Na poslednjem sastanku je bilo i varnica ali se sve dobro završilo i očekujemo uspešan skup u nedelju. Pokušao sam popodne da se odmorim i naravno tu su lek moje ćerkice Teodora (3) i Katarina (0,5).
Dnevne novine su me čekale kada sam se vratio iz Gračanice jer nisam imao vremena ujutro da ih pročitam. Počeli pregovori o Vladi. Ajde, srećno bilo, nego nešto mi ti pregovori sa puno kamera ne liče na pregovore, ili ja to umišljam. Možda.
Trebalo je da naš skup u Gračanici održimo danas, ali je pokret „Samoopredeljenje“ imao protest u Prištini od koga je drhatala cela međunarodna zajednica, ali i veći deo kosovske javnosti. Kako i ne bi kada je na prethodnom njihovom protestu život izgubilo dvoje mladih ljudi. Srećom, ovog puta protest je bio miran. U saradnji sa prijateljima Oliverom Ivanovićem i Gojkom Savićem vršili smo poslednje pripreme za Skupštinu. Štampali, kopirali, kontaktirali ljude i sve ono što spada u organizaciju jednog važnog skupa kakav će biti naš. Naravno, neizbežno je da nam je nestajala struja i ometala nas u radu, ali mi koji živimo na Kosovu i Metohoji odavno smo oguglali na to. Sve smo uspešno završili. U isčekivanju smo sutrašnjeg dana.
Jedan od važnijih dana u mom životu. Danas je trebao da se održi osnivačka sednica Srpske narodne skupštine Kosova i Metohije u Gračanici. Pri dolasku u Klub privrednika gde je skup trebalo da se održi imao sam neku nervozu kao predsednik Organizacionog odbora, ali ni sanjao nisam da će se dogoditi što se dogodilo. Naime, grupa od pet-šest galamdžija spremnih na fizički obračun upala je u salu pre nego što je sednica počela i vređajući i psujući sve prisutne tražila da odemo iz Gračanice. Naravno da su delegati civilizovani ljudi koji nisu imali nameru da se tuku sa njima i skup smo odložili, ali svakako ne i odustali. Zakazala je i policijska stanica koja uprkos uredno prijavljenom skupu nije poslala obezbeđenje. Incident su organizovali ljudi iz SPS-a, poslanik Zvonko Stević i načelnik kosovskog okruga Srđan Vasić. Podsetimo da se za vreme njihove pune vladavine država Srbija povukla sa Kosova njihovom „mudrom politikom“ A da. Stević je onaj koji je za jednu godinu na ime putnih troškova uzeo dva miliona dinara iz Skupštine Srbije. Nećemo odustati jer bi onda pobedila retrogradna strana kosovskih Srba.
Krenuo sam ujutro rano sa aerodrome „Nikola Tesla“ prema Vašingtonu. Prvo u Beč onda u DC. Naravno kupio sam sve dnevne novine i uverio se kako o istom događaju pišu različiti mediji. Puno dezinformacija je izneto sa skupa. Ali to je slika beogradskih medija, piše se navijački, po nalogu i pod kontrolom. Bio sam kao novinar u prilici da branim profesiju i da demantujem ljude koji su ovako govorili o medijima ali sam se danas lično u to uverio. Čudio sam se da dezinformacije puštaju ozbiljni listovi kakvi su Blic i Politika. Za neke druge nisam ni očekivao objektivnost. Pohvale Danasu i Novosadskom Dnevniku. Zdravo i dobro sam stigao u Vašington. Taksi od aerodrome do hotela je 60 dolara.
Stigao u Ameriku. Pokušao sam da se adaptiram na vremensku razliku. Još nisam uspeo ali tu sam ceo mart, imam vremena. Ovo je program German Marshall Fund ili beogradskog Balkan Trust for Democracy. Slušao sam interesantna predavanja o američkom načinu života i sistema, od dva univerzitetska profesora. Posle podne imali smo priliku da se na licu mesta uverimo šta znači američki volonterizam. Naime, hranili smo američke beskućnike, delili im sendviče i supu. Dobio sam podatak da su 1.5 posto ukupne populacije u Vašingtonu beskućnici. Čini mi se da je to mnogo. Beskućnici su uglavnom crnci (99 posto) možda je bio jedan ili dva belca. Pokušavam putem interneta da pratim šta se dešava u Srbiji. Uglavnom se sve vrti oko formiranja Vlade, pa valjda će biti.
Za čitaoce Danasa imam jednu ekskluzivnu informaciju. Novi predsednik SAD biće Hilari Klinton. To nam je danas ujutro rekao jedan od urednika Vašington posta sa kojim sam imao prilike da razgovaram. Kaže da ona ima najviše šanse kao kandidat republikanaca. Bilo je korisno iskustvo razgovarati sa čovekom koji ima dvadeset godina iskustva rada u listu kao što je Vašington post (800 zaposlenih samo u Vašingtonu). Za one koji misle da je sve idealno u Americi moram da kažem da nije i da bi svakom od nas koji dolaze iz Srbije trebalo dosta vremena za adaptaciju na ovaj način života i rada. U radno vreme nema nikog na ulicama. Iznad semafora piše „ne prelazi na crveno“ U toalietima piše „Operite ruke“. Možda i ima nekog smisla.
Obilazeći Kapitol Hil nisam imao osećaj da sam stranac u Vašingtonu jer je sve vrvelo od turista. Razgovarao sam sa nekim kongresmenima o aktuelnoj političkoj situaciji. Oni su okupirani ratom u Iraku i predstojećim predsedničkim izborima. Kao što sam napomenuo glavni favorit je Hilari Klinton, ali bez šansi nisu Rudi Đulijani i Džon Mek Kejn. Na prijemu koji su nam uveče priredili članovi German Marshall Fund (GMF) bilo je nekoliko ambasadora iz Evrope i uglavnom su se u razgovoru sa mnom raspitivali za situaciju na Kosovu.
Ovaj transatlanski dnevnik završavam pozdravima čitaocima Danasa iz Vašingtona.