Grafički ritam

Dragan Jelenković Jurnjava po prolečnoj kiši je obeležila početak dana.
U foajeu Centra za kulturu održali smo sastanak.Pokrenuli smo novu delatnost kuće, postprodukciju i izdavaštvo. Pored dosadašnje izdavačke delatnosti, osetila se i potreba za „postprodukcijom programa“ koji su bili na našem repertoaru. Današnji sastanak bio je zakazan sa prevodiocem drame nobelovca Harvurda , „Gosti“. Po istoimenoj drami održana je i predstava u JDP- u, sada daleke, 1999. godine.
Ostatak angažovanog dana proveo sam na Arhitektonskom fakultetu, kolokvijum, studenti su bili neposredno zainteresovani za izradu autoportreta u štamparskoj tehnici, linorez. Razvlačeći boju valjkom na staklenoj površini, prisetio sam se magične crne štamparske boje, nikad crnje i dublje.
Večernji trenutci bili su posvećeni jednogodišnjem mešancu koga sam i po sitnoj kiši šetao vrlo dugo po keju, bilo je pusto.
Retko kada je subota bila slobodan dan, logičan vikend, odmor i relaksacija. U raznolikom profesionalnom angažovanju, subota je pre svega vezana za pripremnu školu na fakultetu.
Pored velikog napora da savlada komunikacijski problem, maturantska omladina je neverovatno opuštena u ophođenju. Senzori su potpuno opušteni, kada si mlad.
U Višnjici postoji prodavnica čuvenog lanca prodavnica „Uradi sam“ , razgledao sam zajedno sa prijateljem, vrtne garniture koje bi bile upotrebljene za naredni projekat „Vrt u galeriji“. Dobro je to smišljeno „uradi sam“ šta god možeš.
Tek kasnije sam u vestima na radiju čuo da je otpočela „Noć muzeja“, odličan projekat animacije građana kako da u kasnim večernjim satima uživaju u razgledanju velikog broja različitih umetničkih dela.
Uvek se pamti po dobrom porodičnom ručku.
Internet pretraga je uvek dobar deo dana, danas sam dobio zanimljiv imejl sa prezentacijom nepoznatog sajta, Really_fascinanting.pps, u Power pointu su bile prikazane zapremine planeta, Zemlja, Sunce, male, malene, naspram nekih planeta za koje nikad nisam čuo. U momentu prikazivanja neke velike, velike planete (Rigel) , Zemlja je toliko malena u poređenju sa njom da nema na ekranu piksela koji bi označavao njenu veličinu…………Aha, još jedan momenat saznanja!
Koliko je tek čovek mali! Ne tako davno, dugo sam imao na vratima ateljea razglednicu prigodne sadržine, delo grupe “ Škart“.
Naslov „Čuj, Mali čoveče“, a ispod, crtež nekog malog čoveka sa šeširom.
Zbunila me prodavačica danas u radnji gde svakodnevno kupujem, čitajući neku deklaraciju sa prizvoda žalila se na sitno ispisana slova, šta se buni, pa meni se to redovno dešava.
Nešto kasnije sam saznao da je čuvena američka dizajnerka Paula Sher preoblikovala srpsko ćirilično pismo u gotovo čipkasti patern, aplikativan na posuđe, tekstil,…..tako lako ostvaren moćan grafički ritam govorio je i potvrđivao genijalnost proslavljene dizajnerke. Dugo će nam ostati prisutan problem oko automatske upotrebe dva pisma, a ko tu ima problem nije jasno, superiorni smo, poznajemo dva različita pisma.
Naporni sastanci, neslaganja na nivou osnovnih komunikacijskih jednačina.
Svakodnevno izgovoreno „Dobar dan“ treba da znači upravo humanoidni pozdrav, te na isto takav način, zahteva odgovarajući povratni pozdrav.
Ovo nije bio takav dan.
„Šta će meni tvoje Dobar dan!“
U kolima sa radija čujem da počinje konferencija za medije, promocija nastupa Mrđana Bajića, vajara, našeg predstavnika na uglednom Venecijanskom bijenalu.
Tog dana mojoj radosti je doprineo i prijateljski ručak u ribljem restoranu, kolega se vratio iz Rima.
Po preporuci, u večernjim satima sam pratio televizijsku emisiju u kojoj su učestvovali ugledni kulturni radnici i pričali o kulturi, kakva ona treba da bude.
U jednom momentu, jedan od učesnika u emisiji, beogradski profesor Ljubiša Rajić, izuzetna ličnost na javnoj sceni, izjavio je kako u velikom broju škola nema toaleta, tekuće vode….Želim i verujem da će se te vrste problema vrlo brzo rešiti.
Prebrzo sam vozio danas. Zaustavio me saobraćajac, i tako….
Popodne sam završavao čitanje ogromne količine beživotnog materijala.
Izložba u Galeriji savremene umetnosti.
Dragi mladi svet se dobro zabavljao, i zaista, savremeni umetnički izraz jasno postaje zanimljiv.
Viseće kutije bile su na prosečnoj visini čoveka, sagneš se, uđeš delimično u kutiju, a tamo ima svega,…pogledaću to još jednom.
Kolači.
Šećer.
Irina koja guta sladolede, redom, šarenko, pa kugla……..
Napokon je u kabinetu proradila klima. Stare zgrade imaju posebno stanje vazduha.
No, nije bilo lako uključiti je pa smo pozvali mlađeg kolegu, košarkaša, da produžnim kablom spoji dugo očekivani uređaj, on reče da ga često pozivaju da menja sijalice.
Popodnevni razgovori su bili uznemiravajući, Ivan je imao intervenciju na očima, Lidija je povredila nogu.
Uveče sam pogledao film korejskog režisera Kim Ki-duka, Bad Guy, 2002.godine.
Imam utisak da se korejska filmska produkcija autonomno razvija, tragajući za različitim nivoima realnosti, mešajući sećanja i snove, želje i realnosti.