Hajd parlament

Dragan Vujadinović Ko o čemu, Parlament o ničemu. U stvari o svačemu, što dođe na isto. Govornica potpuno liči na onaj čuveni „ugao govornika“ u Hajd parku u Londonu. Govori ko kad hoće i šta god hoće. Jedino što tamo u parku nema Poslovnika. Kakav je ovaj naš i kako se primenjuje, dokaz je što je za mesec dana od početka rada Parlamenta, usvojeno samo da primena Zakona o krivičnom postupku, umesto prvog juna, počinje prvog januara 2009. godine (izbor članova odbora i parlamentarnih delegacija ne računam, jer se tu stranke ne mešaju u međusobna „kadriranja“).
Na dnevnom redu Drugog vanrednog zasedanja u trećoj nedelji juna, izmene i dopune zakona iz člana 5. Ustavnog zakona (zaštitnik građana, slobodan pristup informacijama, revizorska institucija), a za govornicom Hajd parlamenta pravi šareni omnibus. Iz kog stana je kindapovan Tolimir, zašto nema struje u Grmovcu, beže li poslednjih dana tajkuni iz Srbije, šta je rekao a šta namignuo Buš, da li Sonja Liht postavlja funkcionere u parlamentu, ko je sekapersa a ko ima „dečka“, da li je Mića(Albijanić) iz Požege ili Kosjerića, ko bere breskve i kuva „vojni“ pekmez… Naravno ni davno započeta diskusija o partizanima i četnicima još nije okončana („partizan sam, tim se dičim“ – reče neko).
Istovremeno, na raspravu u Parlamentu čeka skoro stotinu već podnetih predloga zakona, inicijativa i rezolucija, rasprava i glasanje o poverenju Vladi, rezolucija o KIM, Zakon o budžetu za tekuću(već upola amortizovanu) godinu, i ko zna koliko još desetina ili stotina zakona kojim treba da se kvalifikujemo za ulazak u dvorište EU (polufinale ka krajnjem cilju – zgrada EU).
Ako Hajd parlament nastavi ovako, budžet za 2007. godinu, ćemo, ako Bog da, usvojiti u prvom kvartalu 2008. godine.
Rešenje za ovu paradoksalnu situaciju (u kojoj se priča o svemu i svačemu, a ne o „nasušnim“ temama i o onom što je na dnevnom redu) je relativno prosto. Ili će se napraviti pravila (Poslovnik) koja će onemogućiti namerne opstrukcije, ili će se stranke „bratski“ dogovoriti o prioritetima i načinu rada. Dakle, ili prinudno ili dobrovoljno.
Međutim, pošto se u sadašnjoj epohi partokratije (kad stranke raspolažu mandatima, a ne poslanici, koji su, kako reče Slobodan Vučetić, samo „partijski kuriri“), unapred zna šta će biti i kako će ko glasati, te sadašnji Hajd parlament prevashodno služi kao govornica za političku kampanju stranaka za buduće izbore, za lečenje sadašnje (i buduće) parlamentarne blokade i tromosti, postoji jedan alternativni medikament.
Umesto sadašnjeg „vašara“ od 250 poslanika, parlament bi radio kao D.O.O. (društvo sa ograničenom odgovornošću). Parlamentarne stranke bi imenovale po jednog predstavnika koji će zastupati stranku i raspolagati brojem glasova jednakim broju mandata. Kad Toma pritisne dugme to je 81 glas, Nada 64, Ivica 16 i tako redom. Kao svaka skupština akcionarskog društva ili društva sa ograničenom odgovornošću. Zakaže se sednica, odredi dnevni red i predstavnici stranaka sa pismenim punomoćjem na toliko i toliko glasova, raspravljaju i na kraju glasaju. Sve mnogo brže, bez svađa, pričanja o svemu i svačemu i gubljenja vremena.
A učinak isti, kao i kada bi se danima i satima preganjali i filozofirali besposleni pojedinci. Koji će na kraju ipak glasati onako kako im je rečeno i naređeno.
Postoji još i jedno bolje i jeftinije rešenje. Nije potreban čak ni po onaj jedan „živi“ predstavnik. Glasa se elektronski, na principu berze. Stručni i politički timovi stranaka sve dobro prouče, i onda stranke iz svojih prostorija u zakazano vreme glasaju, brojem glasova kojima raspolažu, pa šta bude. Biće onako kako mora. Kako bi bilo i kad bi se danima diskutovalo, vređalo i filozofiralo. Pošto narodni predstavnici mogu poslušati glas „svog naroda“, samo ako se to „za“ ili „protiv“ poklapa sa stavom stranke. U protivnom, u nekoj fioci arhivirane i bezuslovne ostavke narodnih deputata čekaju kao zapete puške.
Elem, ako je nerealno očekivati da se uskoro može pripremiti efikasan i pravedan Poslovnik (jer se i o njemu raspravlja i glasa), kao što je još nerealnije da će se stranke „bratski“ dogovoriti, ovaj moj predlog dobija na težini i aktuelnosti. Izabrani poslanici bi, umesto u Parlament, „sišli u bazu“ i bavili se konkretnim problemima. Koliko bi samo nepotrošenih para ostalo.