Halal diplomatija

Naravno, u američkom Kongresu glatko je prošla rezolucija demokrata i republikanaca kojom se traži od Bušove administracije da se sad, posle osmogodišnje agonije, obezbedi formula za nezavisnost Kosova i time inauguriše nova državica na Balkanu. Senat i Predstavnički dom na Kapitol Hilu brzo su se usaglasili oko teksta te rezolucije kojom se traži, preko Saveta bezbednosti, američko očinstvo buduće Republike Kosovo (srpski kokus, šta to beše?), što predstavlja iskakanje iz tekuće vašingtonske prakse – koju karakteriše potpuni raskorak Kongresa i Bele kuće oko ključnih domaćih i međunarodnih pitanja.
U Vašingtonu se smatra da je amputacija Kosova jedino pravo rešenje za Srbiju, ometenu u tranzicionom razvoju, i njene, eventualne, evro-atlantske ambicije. Sve je to, međutim, za Amerikance „pod B“. A, pod A je veoma primetno nastojanje da se preko Kosova koliko-toliko amortizuje katastrofalni pad rejtinga koji je zadesio SAD širom islamskog sveta zbog vojnih intervencija u Avganistanu i Iraku. Poslednjim popisom registrovano je oko šest miliona Amerikanaca islamske veroispovesti i ta biračka masa od dva odsto stanovništva predstavlja zanemarljiv procenat u izbornim kalkulacijama senatora, kongresmena i predsednika države. Ali, sasvim je druga priča sa onih oko milijardu muslimana u ostalom svetu – koncentrisanih, pre svega, u strateški ključnim regionima Bliskog i Srednjeg istoka. „Albanci sa Kosova, ionako već najviše proamerički nastrojeni u islamskom svetu, obezbediće (budućom nezavisnošću) preko potreban primer uspešnog američko-muslimanskog partnerstva“ – napisao je tim povodom, u „Fajnenšel Tajmsu“ senator Džo Bajden, predsednik Komiteta za međunarodne odnose.
Bajden, inače jedan od autora prokosovske rezolucije u Senatu, ističe da nerešavanje statusa Kosova, uz sve pretnje bezbednosti regiona, vodi i ka „stagnaciji Srbije“. A, pomoćnik državnog sekretara Denijel Frid bio je oko svega toga još konkretniji.U razgovoru sa američkim novinarima, na temu budućeg statusa Kosova, on je rekao sledeće: „Ili si nezavisan ili nisi… Neću sad da ulazim u to kakav stav mi imamo oko toga. Međutim, izvesno je da za Kosovo neće biti nekakve uslovne nezavisnosti. Takav termin se nigde dosad nije pominjao. Mi u ovom procesu ne gledamo na Kosovo kao na presedan u odnosu na neke druge slučajeve. Ima mnogo separatističkih pokreta u svetu, ali je samo jedna ova situacija na Kosovu. To je pozicija SAD i mislim da je to vrlo odgovorna pozicija.“
Kroz nedelju dana moći će nešto više da se kaže koliko je (ne)oštećena ta „odgovorna pozicija“ Amerike u tekućem nadgornjavanju sa Rusijom, kao i koliki je stepen podrške lidera Evropske unije čije je gostovanje najavljeno za ponedeljak u Beloj kući. U međuvremenu, iz Vašingtona i pojedinih zapadnih prestonica Beogradu šalju se i javne diplomatske poruke da je nezavisnost Kosova „sasvim izvesna“. A, sve to sa pratećim upozorenjem da bi eventualna ruska blokada Ahtisarijevog plana o budućoj kontrolisanoj nezavisnosti vodila ka „nekontrolisanoj nezavisnosti Kosova“ – bez predviđenih ingerencija EU i NATO i sa pratećom ozbiljnom destabilizacijom tog našeg dela Balkana. „Potrebno je da se SAD suprotstave svakom odlaganju rešavanja političkog statusa Kosova kao kontraproduktivnom i potencijalno opasnom“ – zaključeno je tim povodom u rezoluciji američkog Kongresa, uz poziv Džordžu Bušu i Kondolizi Rajs da, u slučaju odsustva „pravovremene akcije“ Saveta bezbednosti, budu spremni da, sa saveznicima, uspostave diplomatske odnose sa Kosovom „kao nezavisnom državom“.
Prema signalima koji stižu, na sličnoj talasnoj dužini pozicionirani su i ključni predsednikovi ljudi iz Saveta za nacionalnu bezbednost i Stejt Departmenta, koji imaju tu zahvalnu dužnost da se bave Kosovom i Srbijom.