Igra velikih brojki i malih profita

Evropska fudbalska industrija dostigla je početkom 2007. godine vrednost od 11,6 milijardi evra, što će pokrenuti još veće interesovanje biznismena i sa Istoka i sa Zapada da ulažu novac u kupovinu klubova.
Prema podacima revizorske kuće Dilojit & Tuš, dvadeset najvećih fudbalskih klubova u Evropi ostvarili su u sezoni 2005/2006. ukupne prihode od 3,3 milijarde evra, a prvi na listi bio je madridski Real sa 292,2 miliona evra. Među najuspešnijim klubovima po prihodima bili su i Barselona, Juventus, Milan, Čelsi, Inter, Bajern, Arsenal, Liverpul, Lion… Posle sezone 2006/2007. rezultati su još bolji. Real je ostvario ukupne prihode od 351 milion evra, Barselona – 290,1 milion evra (259 miliona prethodne sezone), Mančester – 300 miliona evra (242 miliona u sezoni 2005/2006)… Na toj listi nalaze se osam engleskih klubova, četiri italijanska, tri nemačka, dva španska i po jedan klub iz Škotske, Francuske i Portugala. Primera radi, Barseloninih 290 miliona prikupljeno je od sezonskih karata (16,1 milion), prodaje karata (23 miliona), komercijalnih prava na Nou Kamp stadion (80,3 miliona), TV prava (106,7 miliona) i marketinga (85,8 miliona). Polovina prihoda otišla je na plate igrača.

Najpopularniji dresovi Reala i Juventusa

Najviše novca na dresove i druge proizvode sa oznakama voljenog kluba troše Britanci. Oni su u 2006. u proseku davali 184,5 evra za proizvode kluba, a najpopularniji proizvodi bili su oni sa oznakama Mančester junajteda (prodato 3,5 miliona dresova, šalova…). U Španiji i Italiji, ali i u celoj Evropi, najviše artikala prodaju Real i Juventus (po osam miliona prodatih artikala). Iza Britanaca, najviše su u proseku trošili Francuzi (134,6 evra), Nemci (113,6 evra), Španci (87 evra) i Italijani (80 evra). Iza Realovih i Juventusovih, najpopularniji su bili artikli Barselone, Milana i Mančestera. U Realu su izračunali da su samo na prodaji artikala s Bekamovim imenom i likom zaradili 560 miliona evra za četiri godine, koliko je proveo u klubu, a kupljen je za 45 miliona evra.

Međutim, pravi pokazatelj dobrog poslovanja kluba jeste zarada. Madridski Real je u prošloj sezoni ostvario profit od 44 miliona evra, ali je reč o iznosu pre plaćenog poreza, što znači da je zarada zapravo niža. Barselona je imala još slabiji rezultat jer je posle plaćenog poreza u plusu bila samo 6,8 miliona evra. Najveći profit u prethodnoj sezoni ostvario je Mančester (više od 80 miliona evra), Arsenal je zaradio skoro 70 miliona evra (pre oporezivanja), a recimo Lion samo 18,5 miliona evra. U sezoni 2005/2006. svi klubovi prve francuske lige zajedno su zaradili samo 27,7 miliona evra.

Neuspeh na berzi

Mnogi klubovi novac su pokušali da prikupe na berzi. Led su probili engleski klubovi, pre svih Totenhem (1983), a sredinom devedesetih i Mančester. Procenjuje se da je jedini koristi od izlaska na berzu imao Mančester, dok je ostalima vrednost akcija uglavnom padala, a nisu prikupili dovoljno sredstava. Zbog toga je usledilo i povlačenje većine klubova sa berze. To su pogotovo učinili Mančester, Čelsi i Njukasl kada su sve njihove akcije otkupili Glejzer, Abramovič i Ešli pa je prestala potreba za njihovim listiranjem. Ipak, u drugim zemljama se nije odustalo od tog koncepta. U Nemačkoj je na berzu izašla Borusija iz Dortmunda, u Italiji Lacio, Roma i Juventus, a nedavno su i Olimpik Lion (prvi u Francuskoj) i Benfika (posle Porta i Sportinga ) prodali manjinske pakete. Međutim, investitori oklevaju da kupuju akcije fudbalskih klubova jer svako „šuškanje“ o transferu nekog igrača može značajno da podigne ili obori njihovu vrednost.

Evropski klubovi novac zarađuju od TV prava, sponzora, utakmica, prodaje igrača, prodaje sportske i druge robe sa oznakama kluba, onlajn usluga i izdavaštva. Najveće prihode donose TV prava i mnogi u tome vide razlog za pojačano interesovanje za engleske klubove jer će podeliti najvišu sumu od prodaje prava na TV prenose – više od 3,6 milijardi evra. U Italiji klubovi će podeliti oko milijardu evra i to prema modelu – 40 odsto svim klubovima, 30 odsto na osnovu plasmana, a 30 odsto na osnovu posete. U Španiji svaki klub sam prodaje prava na televizijske prenose, a madridski Real u prošloj sezoni po tom osnovu prikupio je više od 100 miliona evra. Kada se tome dodaju i prihodi od TV prava za utakmice u evrokupovima, ne čudi što još samo dva engleska kluba tvrdoglavo oklevaju pred izdašnim ponudama stranaca (Vigan i Midlsboro). Najpoznatija kupovina engleskog kluba obavljena je od strane ruskog milijardera Romana Abramoviča koji je kupio londonski Čelsi za 500 miliona funti. Amerikanac Malkolm Glejzer kupio je pre dve godine Mančester junajted za 800 miliona funti, dok su nedavno njegovi sunarodnici Tom Hiks i Džordž Džilet preuzeli Liverpul. Većinskog stranog vlasnika u engleskoj „velikoj četvorci“ nema još samo Arsenal, ali je uzbekistanski tajkun Ališer Usmanov uporan da svoj manjinski udeo (21 odsto) u londonskom klubu pretvori u većinski. Bivši tajlandski premijer Taksin Šinavatra kupio je nedavno Mančester siti.
Značajni prihodi stižu od sponzora i prodaje prostora na dresovima. Svetske firme sponzorišu sportske klubove u Evropi sa ukupno 7,7 milijardi evra, a na fudbalske klubove potrošili su čak 1,87 milijardi evra. Pred početak ove sezone u šest najjačih liga Evrope klubovi su prodali reklamni prostor na dresovima u vrednosti od 405,3 miliona evra, od čega je najviše ostvareno u Engleskoj (97,5 miliona evra). Na drugom mestu je Nemačka s prodatim prostorom u vrednosti od 95,5 miliona evra. Treća je italijanska Seria A (71,8 milion evra), dok je u Francuskoj od reklamnog prostora na dresovima prikupljen 51 milion evra. Najveći pojedinačni ugovor sklopljen je između Mančestera i osiguravajuće kuće AIG (20,8 miliona evra), a slede ugovor Bajerna i Ti-Mobajla (20 miliona evra) i ugovor Reala i kladionice Bwin (15 miliona evra).
Utakmice kod kuće i izdavanje stadiona za potrebe koncerata i drugih manifestacija treći su važan izvor prihoda klubova. Real iz Madrida i po ovom osnovu prošle sezone prikupio je više od 100 miliona evra, a londonskom Arsenalu svaka utakmica na novom Emirejts stadionu donosu zagarantovanih tri miliona evra, s obzirom na to da su rasprodali 91 odsto mesta za celu sezonu.