Ima li pobednika u večnom ratu?

Čini sve što je potrebno da preživi teška iskušenja i vrati se kući. Ali relativnost vremena koje svemirsko putovanje izaziva – dok za Mandelu protiču meseci, na Zemlji prolaze vekovi – učiniće da će ga povratak u domovinu užasnuti više nego rat u kojem je učestvovao.

Roman Večiti rat Džoa Haldemana (1943) prvobitno je zamišljen kao alegorija na rat u Vijetnamu.

Dok se nevoljni vojnik bori, pitajući se da li sve to ima ikakvog smisla, svet koji je ostavio kod kuće drastično se menja, a on postaje stranac u sopstvenoj domovini.

Ovo je priča koja se može odnositi na bilo kog pojedinca i na bilo koji rat, što je, nažalost, čini uvek savremenom i aktuelnom. Legendarni, nagrađivani Haldemanov roman i danas je aktuelna naučnofantastična parabola o ljudskoj prirodi i uzaludnosti i okrutnosti rata.

„Kad bi postojao Fort Noks za pisce naučne fantastike, tamo bismo morali da zaključamo Džoa Haldemena“, komentarisao je svojevremeno rad ovog autora, kolega književnik Stiven King.

Čarobna knjiga nedavno je, nakon literarnog predloška, objavila i strip-verziju ovog romana, koju je vizuelno realizovao belgijski strip-crtač Mark van Open (1953), poznatiji kao Marvano.

Za prevod na srpski jezik pobrinuo se Ilija Čanak.

Haldeman, koji je prvu priču prodao 1969, od onda je napisao više od 20 romana i pet zbirki priča i poezije.

Među njegovim delima ističu se romani Večiti rat, Večiti mir, Camouflage, 1968…

Dobitnik je nagrade Damon Knight Memorial Grand Master 2010. za životno delo i višestruki je dobitnik nagrada Hjugo i Nebjula.

Već dugo radi kao profesor kreativnog pisanja na Masačusetskom tehnološkom institutu, i smatra se ključnom mentorskom figurom mnogih vrhunskih SF pisaca današnje generacije.

Haldemen se, osim pisanjem i profesurom, bavi i slikanjem.

Mark van Open verovatno je najpoznatiji po svom radu na stripu Večiti rat. Zajedno sa Haldemanom radio je i na adaptaciji njegovih romana Večiti mir i Buying Time, objavljen pod nazivom Dalas bar.