Imidž važniji od kvaliteta

Da je sport jedan od najunosnijih pa i najisplativij biznisa odavno je poznato i u svetu priznato. Ulaganje u sport je po mnogima najbrži i najisplativiji način ulaganja kapitala. Naravno i u ovom poslu potoji rizici poslovanja, klubili sportista u koji se uloži novac ne retko ume i da izneveri. Ipak, to ne sprečava biznismene da i dalje ulažu svoj kapital. Naprotiv. Sve je više onih koji se odlučuju za ovakve poslovne poduhvate a i cifre su svakim danom sve veće i veće. Mnogi veruju da se novac uvek ulaže samo u najbolje klubove odnosno pojedince, što naravno nije pravilo. Zapravo moglo bi se reći, pogotovu kada su pojedinci u pitanju da je za potencijalnog investitora važniji imidž sportiste nego njegov realni kvalitet. To na najbolji način ilustruje ugvoro koji je Dejvidu Bekamu ponudio Los Anđelos Galaktis – 42,5 miliona evra godišnje.
Popularni Bekam još uvek zna da šutira loptu, ali ni izbliza toliko dobro koliko je to pre pet ili više godina radio u Mančester Junajtedu, a zarađuje bar desetostruko više nego u tom periodu. Plavokosog fudbalera trener slavnog madridskog Reala Fabio Kapelo odavno je „odstrelio“, pa Dejvid ove sezone gotovo da i nije nastupao za „kraljeve“, ali to ga nije omelo da krene u potragu za novom sredinom i sa američkim fudbalskim klubom Los Anđeles Galaksijem potpiše petogodišnji ugovor vredan neverovatnih četvrt milijardi dolara! Iako mnogi vrsni fudbalski stručnjaci smatraju da Bekam ne spada u sam fudbalski vrh, nema igrača na planeti koji zarađuje više od njega. Zapravo, prošle godine je to bio Brazilac Ronaldinjo (da li treba da pominjemo kakve je uspehe sa Barselonom ovaj virtuoz sa loptom postigao?), ali sada je to ponovo Beks. Samo letimičan pogled na ugovor Bekama sa Amerikancima dovoljan je da vam se u glavi zavrti od cifara koje se tu pominju. Po sezoni će zarađivati blizu 42,5 miliona evra ili 3,5 miliona po mesecu ili jednostavnije 820 hiljada nedeljno ili još jednostavnije 116 hiljada dnevno. Da li treba spomenuti tu i brojne sponzorske ugovore sa Žiletom, Adidasom, Pepsijem i mnogim drugim? A najplaćeniji igrač pomenutog kluba godišnje zaradi 750 hiljada evra. Definitivno, Beks je (čitaj gospođa Bekam) odavno shvatio kako se zarađuje novac, pa u poslednjih nekoliko godina ne možete a da njegov lik ne ugledate bar na jednom izlogu, u novini ili na bilbordu. Išao je sa suprugom čak i na Daleki Istok na promotivne turneje, oduševljavao milione Japanki, Kineskinja i drugih Azijatkinja svojom pojavom, za žene predstavlja ostvarenje svih snova, za muškarce uzora po stilu, odevanju, frizuri… a gde je tu fudbal? Ostao u zapećku. Ne treba zaboraviti ni basnoslovne cifre kojima se poslednjih godina barata kada se radi o transferu igrača (ali promašenim), a možda najsvežiji primer za to jeste prelazak Andreja Ševčenka iz redova Milana u engleski Čelsi. Ukrajinac je u Italiji terorisao protivničke golmane, „cepao“ mreže, a na Ostrvu jedva da se primeti kada uđe u igru (ako uđe), a prebogati gazda plavaca Roman Abramovič nije štedeo kada se „drešila“ kesa pa je za ovog golgetera dao više od 30 miliona funti. Trebali li pominjati da Andrej i takođe letošnja akvizicija plavaca Mihael Balak nedeljno na Stamford Bridžu zarađuju po 130 hiljada funti, da Anri u Arsenalu za isti period dobija 120 hiljada, kao i kapiten Liverpula Stiven Džerard., a da će kapiten plavaca Džon Teri po novom slovu ugovora postati najplaćeniji fudbaler na Ostrvu sa sedmičnom platom od 150 hiljada funti.
Međutim, da se ljubitelji najvažnije sporedne stvari na svetu ne zavaraju – fudbal ipak nije najplaćeniji sport na svetu. Verovali ili ne „najdeblji“ novčanik i bankovni račun imaju – golferi! Tamnoputi Tajger Vuds, zvezda ovog sporta ujedno je i najplaćeniji sportista na planeti, godišnje zaradi čak 72 miliona evra, a prati ga kolega Mikelsen (36 miliona), koga je sada na vicešampionskom mestu zamenio ko drugi do Dejvid Bekam. Međutim, za razliku od Beksa ova dvojica, posebno šampion Vuds, pokazali su da su najbolji i da zaslužuju ove enormne svote. Nešto slično se može reći i za košarkaša Kobija Brajanta (24 miliona evra), koga u stopu prati kolega Šekil O Nil (23 miliona), kao i motorciklistu Rosija (22,5). Ipak, da i u ovim drugim, nefudbalskim sportovima ima promašenih i pogrešnih investicija, ali i „Bekama“ – ima. Vrlo interesantan je slučaj prelepe ruske teniserke Ane Kurnjikove. Ruska lepotica (talenat je nesporan) je jedina teniserka na svetu koja nije osvojila niti jedan WTA turnir, a zaradila je mnogo više novca od onih igračica koje u svojoj kolekciji imaju po deset i više trofeja. Samo od ugovora sa sponzorima (od satova do donjeg veša) Kurnjikova godišnje zaradi oko pet miliona dolara, a da li treba napomenuti da već evo treću godinu ne nastupa? Ili košarkaš Alan Hjuston, koji je 2001. godine produžio ugovor sa Njujork Niksima za neverovatnih 100 miliona dolara za šest sezona, a pre dve godine je zbog povrede kolena okačio patike o klin. A „dobri dečko NBA lige“ kako su zvali Grent Hila nikada u celosti nije pokazao svoj talenat, a o njemu se naširoko i pričalo i pisalo još dok se igrao univerzitetski basket. Ipak, ostaće u košarkaškim analima zapisano da je u Orlando Medžiku, za koji je nastupao sedam sezona (ne baš preterano velika minutaža) zaradio čak 93 miliona dolara, plus milioni od raznoraznih reklama (svi se sećaju one za sok Sprajt).