Ispovest čoveka koji pamti sagrešenja

O tom romanu sam ponešto saznao čitajući Tišmin Dnevnik, ali iz poneke napomene nisam ništa mogao zaključiti o konačnoj sudbini ovog dela: da li je ono ostalo nedovršeno ili je pisac okončao rad na njemu; da li je delo sačuvano ili je pisac uništio svoju umotvorinu; da li je doneo odluku da delo ostane neobjavljeno ili je prepustio da o tome naslednici odluče – kaže, između ostalog, u predgovoru Ivan Negrišorac za prvo izdanje romana iz zaostavštine Aleksandra Tišme – Ženarnik, koji u izdanju Akademske knjige izlazi iz štampe tokom sledeće sedmice.

Nakon sedam godina od smrti velikog pisca iz Novog Sada Aleksandra Tišme (1924-2003), javnost će biti upoznata sa njegovim, dosad nepoznatim romanom koji je nastajao istih godina kada i njegova najčuvenija dela – Knjiga o Blamu, Upotreba čoveka, Škola bezbožništva… Ovaj rukopis nastajao je i završen je tokom 80-ih godina prošloga veka. Tišma ga pominje u svome Dnevniku, a zašto ga nije objavio za života, zasad je tajna. Deo misterije razrešen je kada je vlasnica i glavna urednica Akademske knjige iz Novog Sada Bora Babić odlučila da štampa celokupna dela Aleksandra Tišme.

– Dugo sam razmišljala o tom poduhvatu, jer mi se učinilo da bi Tišma, sedam godina nakon smrti, mogao da „sklizne“ u zaboravljene pisce – objašnjava Babićeva. – U knjižarama skoro da nema njegovih naslova, a koliko mi je poznato, posle njegove smrti, nije objavljena nijedna knjiga, ne računajući Upotrebu čoveka, roman koji je Nin štampao u ediciji deset najboljih romana dobitnika Ninove nagrade. Objavljena su i njegova Pisma Sonji, koja ga, kao pisca, osvetljavaju na sasvim nov način. Moja želja bila je da se u jednoj ediciji objavi celokupno stvaralaštvo Aleksandra Tišme.

Bora Babić kontaktirala je, inače, sa porodicom Aleksandra Tišme, koja je sa zadovoljstvom prihvatila da Akademska knjiga bude izdavač celokupnih Tišminih dela. Tako je i saznala za njegov neobjavljeni roman Ženarnik, a dogovor s porodicom je da upravo taj roman bude prva knjiga u prvom kolu ove edicije, odnosno prva knjiga u nizu od 25 dela. U prvom kolu biće objavljeni i roman Upotreba čoveka i zbirka pripovedaka Škola bezbožništva.

Književniku Ivanu Negrišorcu rukopis je poverila sada već pokojna Tišmina supruga Sonja, a nakon njene smrti brigu o delu je preuzeo sin Andrej Tišma koji je nastavio saradnju sa Negrišorcem koji je detaljno proučio Tišmin Dnevnik (objavljen 2001. u Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića). U Dnevniku Tišma više puta spominje svoj roman Ženarnik, pa je tako Negrišorac i došao do podataka u kom periodu ga je Tišma pisao.

– Držali smo u rukama običnu belu fasciklu na kojoj piše Aleksandar Tišma, Ženarnik. Roman je napisan na 223 strane, mehaničkom mašinom za kucanje, u najvećem proredu. Tišma je svojeručno, grafitnom olovkom, dodavao sitnije ispravke teksta. Prva rečenica glasi: „Ovo je ispovest čoveka koji je upamtio mnoga sagrešenja i plaši se da mu ona neće biti oproštena, iako je u njima učestvovao protiv volje“, ističe Negrišorac.

Radnja romana odvija se u nepoznatoj zemlji, na izmišljenoj planini Dargil. I vremenski okvir je nepoznat, a junaci koriste hladna oružja – mač, nož i koplje. Roman je napisan u prvom licu, ispovednim tonom, a glavni junak – narator, nema ime. Naslov Ženarnik zapravo je kovanica koja označava kavez za zarobljene žene. Nad njima se iživljavaju surovi ratnici, siluju ih i zatim ubijaju, a na njihovo mesto dolaze nove robinje.

I ovom, a i ostalim knjigama Aleksandra Tišme, za izdanje celokupnih dela, baviće se različiti priređivači. Urednica celokupnog izdanja je prof. dr Gorana Raičević, priređivač Ženarnika je Ivan Negrišorac, a ostali će biti odabrani kasnije. Bora Babić želi da to budu mladi autori koji će na nov, svežiji način tumačiti Tišmu, ali te odluke, svakako, prepušta urednici.

Priređivač konstatuje da je „sociologija književnosti odavno pokazala da prva decenija posle piščeve smrti predstavlja osetljiv, kritični period u kojem se, ponekad i sa dugotrajnim posledicama, prelama uspeh ili neuspeh u recepciji dela preminulog pisca, Aleksandru Tišmi su, u tom osetljivom periodu, ne samo zvezde nego i njegovi bližnji očigledno bili veoma naklonjeni“, pa ostaje da se vidi kako će književna javnost biti naklonjena ovom „drugačijem“ Tišminom romanu.

Roman završen pre burnih događaja početkom 90-ih

Tišma je osnovnu prirodu romana zamislio tako da je ona trebalo da bude njegova „prva knjiga sazdana u celosti od fantazije“, a na drugom mestu, u Dnevniku, piše: „Moja knjiga Ženarnik je pornografska bljuvotina.“ Ukoliko je tako ocenio svoj roman, realno se može pretpostaviti da je delo već bilo završeno, odnosno da je autor sagledavao nekakvu celinu svoga romana. S obzirom da kasnije u Dnevniku više nećemo naći jadikovke zbog muka i nemogućnosti da se roman okonča, to bi trebalo da znači da je pisac, verovatno, svoj posao već završio. To što o tom završetku ništa u Dnevniku nije izričito rekao, na treba da čudi: burni politički događaji dovoljan su razlog da na važne lične i stvaralačke događaje padne senka (iz predgovora Ivana Negrišorca).