Knjigu je sa engleskog prevela Marina Vicanović, prevodilac i Ahtarove knjige „Psihologija dobrote“ („Clio“, 2016). Ahtar je profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu „DŽeferson“ i trening-analitičar „Psihoanalitičkog centra“ Filadelfije, a dobitnik je brojnih nagrada među kojima i najprestižnijeg priznanja u oblasti psihoanalize „Sigourny“. Veliku je popularnost stekao vrlo pristupačnim stilom pisanja koji, uz naučnu argumentaciju, obiluje i prezentacijom primera iz prakse.

Knjiga „Psihologija patnje“ ima podnaslov „Strah, pohlepa, krivica, obmanjivanje, izdaja i osveta“, i podeljena je na dva dela. Prvi deo, „Trpljenje patnje“, govori o prva tri izvora patnje, dok preostala tri pripadaju drugom delu koji je autor nazvao „Nanošenje patnje“. Naime, kako Ahtar objašnjava u uvodu, patnja jeste sastavni deo naših života, ona zajedno sa radošću i uzbuđenjem prožima naše postojanje dok prelazimo put od detinjstva, preko zrelog doba do starosti, i prati nas u svim razvojnim razdobljima i na svakoj prekretnici u razvoju. Većina ljudi vodi život tihog očaja, zapisao je američki pisac Henri Dejvid Toro; poštujući takvo razmišljanje, a sličnog su bili i drugi mislioci, Salman Ahtar ipak nije za temu uzeo tu patnju jer je smatra neadekvatnom, nepotrebnom, prekomernom, patološkom i izlečivom. Ahtar se u ovoj knjizi opredelio za patnju u kliničkim i socijalnim situacijama, pa navodi šest izvora takve patnje: strah, pohlepu i krivicu koji dovode do nečije lične patnje ali, kako kaže, i do izvesnih interpersonalnih posledica. Druga tri izvora dovode do patnje drugih, iako i u njima ima subjektivnog bola te same osobe. Ti su izvori – obmanjivanje, izdaja i osveta.

Izuzetno zanimljiva knjiga „Psihologija patnje“ čita se kao najuzbudljivije štivo koje nam dešifruje uzroke određene vrste ponašanja. Dotičući se i drugih emocija koje prate izvore patnje, Salman Ahtar uključuje i njihove fenomenološke, razvojne i sociokulturološke aspekte, znanja i iskustva iz antropologije, sociologije, etologije, kao i primere iz književnosti. Ova knjiga nije ni vodič ni terapijski priručnik ali jeste, prema rečima glavnog urednika „Clia“ Zorana Hamovića, „savetnik i suptilni oslonac“ svakome ko želi da proširi svoje znanje o sopstvenom životu.