Kad istorija „poludi“

Statistike koje se objavljuju širom sveta govore o tome da se muzeji i galerije posećuju sve manje. Onda se poslenici umetnosti dovijaju na razne načine ne bi li nekako široke narodne mase dovukli do svojih izložbenih prostora. Doduše, izuzetak su velike izložbe o kojima, s vremena na vreme, pričaju svi od Australije do Amerike. Dolaskom interneta vodeći svetski muzeji poput pariskog Luvra, njujorškog Metropolitena, fiorentinske galerije Ufici, madridskog muzeja Tisen Bormenisa napravili su veb prezentacije od kojih zastaje dah. Ali, ni to nije, kako vole današnji PR stručnjaci za sve i svašta da kažu, senzibiliralo javnost.
Tako je opet podgrejana večna polemika o tome da li kultura pripada svima nama, ili je rezervisana za prosvećenu i odabranu elitu. Sve se svelo na onu čuvenu: šta je starije, kokoška ili jaje. O tome da je svaka umetnost kreativno stvaranje malo ko od onih koji u takvim debatama učestvuju, uopšte i razmišlja.
E, onda se u celu priču uključio Holivud. I to simpatinim filmom „Noć u muzeju“. Ako ga niste gledali, obavezno to uradite što pre.
Priča ide ovako. Lari Dilej, igra ga Ben Stiler, jedan je od onih likova koji nikada ne odrastaju. A u suštini smo svi mi velika deca, čak je to govorio i Isus Hrist, njegova čuvena rečenica o tom pitanju otprilike glasi ovako: Ne budete li kao deca nećete ući u Carstvo Božije. Lari spada u onu grupu dečice koja su ogrezla u blagodatima tržišno kapitalističkog modernizma. Neprestano smišlja načine na koje bi se brzo obogatio, ali nikako da zasuče rukave. Ni u privatnom životu mu ne cvetaju ruže. Bivša žena hoće ponovo da uplovi u bračnu luku s nekim drugim, a on hoće svima da pokaže, pre svega njoj i sinu, da je zreo i odgovoran. Prihvata dosadan posao čuvara Prirodnjačkog muzeja.
Ali, ono što on ne zna jeste to da uveče, kad se vrata muzeja zatvore za publiku, muzejski eksponati ožive. Kosturi dinosaurusa, egipatske mumije, minijaturni vojnici i Atila „bič božji“ samo su deo haosa koji Lari mora da dovede u red kako bi se dokazao pred sobom, ali i pred svojim sinom. A pomoći će mu ni manje ni više predsednik Ruzvelt (Robin Vilijams).
Dok Lari stražari, dešava se haos: lutke Maja, rimskih gladijatora i kauboja u muzejskim eksponatimaa oživljavaju i međusobno se sukobljavaju; pokušavajući da zapali vatru, oživljeni neandertalac zapali svoj eksponat; Atila „bič božji“ pljačka susedne eksponate, a ogromni Tiranosaurus Reks svakog podseća zašto je najopasniji grabljivac u istoriji. Usred celog tog haosa, jedina osoba kojoj Lari može da se obrati za pomoć jeste voštana figura američkog predsednika Teodora Ruzvelta (već spomenuti Robin Vilijams), koji junaku ove priče pomaže da smiri haos, da spreči podlu zaveru, pa i da na kraju spase muzej.