Kako nikada ne izgubiti novac

„Deco, ove godine učićemo akcionarstvo. Ko zna šta su akcije?“. Akcionarstvo je u 2007. godini ušlo na velika vrata u naše živote. Mediji su se kao nikada do sada odali redovnom izveštavanju o događajima na Berzi i promovisanju ulaganja u akcije. Međutim, do koliko ljudi je to zaista doprlo. „Akcije ove ili akcije one porasle su za toliko i toliko, najviše se trgovalo ovim akcijama, najmanje onim, Beleks 15 je ponovo pao“. Koga briga? Ali kada je pred kraj godine pomenuto konkretnih 1.000 evra od besplatnih akcija, uši su se malo više načuljile. Zato se i država obavezala da stanovništvo u 2008. edukuje o temi koja mnogima može da reši egzistencijalna pitanja.

Prodati ili ostaviti deci

Prošle godine procenjivalo se da u Srbiji na berzi trguje manje od 0,5 odsto građana dok u SAD to čini oko 40 odsto stanovništva. Razvoju akcionarstva svakako će doprineti najava o besplatnoj podeli akcija javnih preduzeća. Građani će imati priliku da dobijene akcije prodaju na berzi šest meseci posle privatizacije preduzeća i imaće dovoljno vremena da prate kretanje cena akcija kako bi odlučili kada da ih prodaju jer bi cena mogla da raste i preko 1.000 evra. Mogu i da ih ostave naslednicima što je ponekad korisno, posebno ako ste gledali komediju „Starci“ (Folks) iz 1992. godine u kojoj Tom Selek glumi brokera Džona Oldriča kojem se u kuću useljavaju roditelji jer je njegov senilni otac zapalio svoju kuću. Od tog trenutka sve mu kreće naopako i propadaju mu i posao i brak. Sve vreme otac Džonu ponavlja „MEKDONEL Daglas“ (kompanija za proizvodnju aviona), ali ga sin svaki put odvodi u MEKDONALDS jer misli da je ovaj gladan. I taman kada je dosegao samo dno, u dvorištu kuće, za nogu mu se zalepi papir sa akcijama MEKDONEL Daglasa, na koje je otac pokušavao da mu skrene pažnju. Akcije koje je njegov otac davno stekao tog trenutka vredele su dovoljno da film završi hepiendom.

Po definiciji, akcija je vlasnička hartija od vrednosti, a u stvarnom životu posedovanje akcije znači da ste vlasnik jednog dela neke firme. Akcija ima svoju vrednost koja varira u zavisnosti od rezultata kompanije pa je osnovni cilj onih koji žele da zarade trgovanjem akcijama dobro poznat – kupiti jeftino, a prodati skupo. Međutim, ni na jednom mestu kao na berzi nije toliko važno izabrati pravi trenutak za kupovinu i, još važnije, za prodaju. Vrednost akcija ne samo da se menja svakog dana, već i iz minuta u minut, pa zbog dugog oklevanja možete propustiti priliku da dobro prodate, a čak i da završite u minusu, ako vrednost akcije padne ispod cene po kojoj ste je kupili. Jedan od ljudi koji je najviše zaradio na berzi i treći najbogatiji čovek na planeti, Voren Bafet, osmislio je dva osnovna pravila kako zaraditi novac na berzi. Prvo pravilo je „Nikada ne gubi svoj novac“, a drugo „Nikada ne zaboravi prvo pravilo“.
Akcije mogu da se kupe ili prodaju samo na berzi na koju ipak ne možete da odete lično već za to morate da angažujete osobu poznatu kao broker. On je posrednik u trgovanju između vas i vlasnika akcija koje želite da kupite. Brokeru možete naložiti kada i koje akcije da kupi i kada da ih proda i po kojoj ceni. Za te usluge moraćete da mu platite određenu proviziju. Kako izabrati kompaniju čije akcije treba kupiti? Pa opet vam može pomoći broker ako vas ne interesuje, nemate vremena ili dovoljno znanja da pratite poslovanje kompanija na berzi. I kod odlučivanja koje akcije kupiti postoji zlatno pravilo – nikada ne kupujte akcije samo jedne firme. Pad njihove vrednosti za vas znači gubitak novca. S druge strane, ako kupite akcije više firmi smanjujete rizik jer je teško očekivati da će sve tri firme beležiti negativne rezultate. Ali, na berzi je i to moguće.
Do brokera nije teško doći i zahteva samo malo više pešačenja. U Srbiji posluje 88 društava koja mogu da pružaju brokerske usluge. S onim koje odaberete potpisujete ugovor i platite nekoliko stotina dinara. Zatim vas iz brokerskog društva pošalju u banku da otvorite namenski račun na koji ćete uplatiti novac za kupovinu akcija. Potom se vratite kod brokera da mu date broj računa i od tada kreće vaša berzanska avantura. Preostaje vam da nervozno grickate nokte zagledani u TV ekran na kojem je pored cene vaše akcije ili zelena strelica okrenuta na gore (dobro) ili crvena okrenuta na dole (loše). Put do angažovanja brokera može biti kraći jer ih u svom sastavu imaju i banke.
Nešto lakša varijanta od samostalnog investiranja u akcije jeste ulaganje novca u investicione fondove. Rizik je manji jer umesto vas akcije bira školovani menadžer. Zapravo, ulaganjem novca u fond ne kupujete direktno akcije već investicione jedinice tog fonda. Ukoliko fond dobro investira, vrednost investicionih jedinica će rasti i kada postanu dovoljno vredne prodate ih nazad fondu i zaradili ste. U Srbiji trenutno posluju četiri investiciona fonda.
U šali stručnjaci za berzu kažu da postoje tri tipa ljudi koji investiraju – 10 odsto su oni koji ne znaju ništa o tome, 10 odsto su oni koji znaju malo, a 80 odsto oni koji ne shvataju da ne znaju ništa o berzi. U razvijenim zemljama broker je često najomraženija ličnost u svetu berze jer je direktno odgovoran za plasman vaših akcija. Zato je i najčešće glavna ličnost u vicevima o berzi. Razlika između kupovine loto tiketa i akcije je ta što u prvom slučaju pomažete izgradnju opštinskog bazena, a u drugom kućnog bazena brokera. „Moj broker i ja zajedno radimo na planu za sigurnu penziju. Nažalost, njegovu“, kaže drugi vic, a tu su i oni da je broker neko ko investira vaš novac, dok potpuno nestane, kao i da je moto brokera: „Svaki čovek je klijent dok se ne dokaže da je bankrotirao“. Posebno opasan mesec za trgovinu na berzi je oktobar. Ostali su jul, januar, septembar, april, novembar, maj, mart, jun, decembar, avgust i februar, reći će svako ko se „opekao“ na berzi. Gubici na berzi nekada mogu biti i katastrofalno veliki. U istoriji je dolazilo i do velikih padova berzi, a najpoznatiji su oni u SAD 1929. i 1987. godine. Zbog ovih padova mnogi gubitnici oduzimali su sebi život, a jedna od zanimljivijih reakcija dogodila se u Italiji u 2001. godini kada je jedna osoba javila policiji da je otela leš najpoznatijeg italijanskog bankara Enrika Kuće zbog gubitka celokupne ušteđevine na Milanskoj berzi, a da će telo vratiti kada se oporavi indeks berze.