Karnevalski prizori

Vladimir Jokić „Na vašaru u Stopanji s koleginicom Purivatrom. Dovezli se neupadljivim golfom u 7.14 časova i odmah zauzeli strateško mesto pod šatrom Ljubiše Zvrnde. Koleginica Purivatra naručila gazirani sok, a ja malo pivo, domaće. Diskretno sam se izuo iz razloga kurjeg oka na maliću leve noge i počeo da pratim tok zbivanja u dogovorenom sektoru desno od šanka. Koleginica Purivatra je preuzela levu stranu. Da ne bismo izazivali sumnju, u 7.22 sam prešao na veliko pivo, a koleginica Purivatra na liker od banane. Šatra se punila, ali subjekat se nije pojavio sve do 9.45 časova. Došao je u društvu tri mlađe osobe ženskog pola i jednim muškarcem dva sa dva. Odmah su se oko njih sjatili kelneri, a Ljubiša Zvrnda im je lično isekao pečenje i to: jagnjeći bubrežnjak cca dve kile, praseću plećku s rebarcima približno iste težine, četiri zaponjka i gronik. Od pića su naručili: subjekt strano pivo, ženske nešto roze, a šifonjer kafu i kiselu vodu. I mi smo pazili da nam sto ne bude prazan. Koleginica Purivatra je počela da se kikoće posle petog likera našta sam joj ja preporučio da preseče s tanjim špricerom.
U 10.20 počela muzika, nastupio je popularni duvački orkestar Bahrudina Tolovca – Dače, vokalna solistkinja: Violeta-Viki Kamenjašević. (U prilogu je repertoar, pesme koje je subjekat naručivao podvučene su.)
U 11.05 šatra je bila puna.
U 12.50 je subjekat, sa sve čačkalicom u zubima, spustio glavu na astal i pridremao što sam iskoristio za odlazak do improvizovanog nužnika iz razloga piva. Po povratku, smenio sam koleginicu Purivatra koja je takođe požurila u pomenuti objekat gde se dugo zadržala. Tri mlađe osobe ženskog pola naručile su pesmu „Moj Milenko lego je da spava“ iz čega sam zaključio da se subjekat zove Milenko.
Subjekat se probudio u 15.07 i prihvatio flaše piva koje se u međuvremenu smlačilo. Kako je šatra bila krcata a koleginica Purivatra i ja zauzimali čitav sto, Ljubiša Zvrnda nas je obavestio da nas je subjekat pozvao da pređemo za njegov sto što smo sa zadovoljstvom prihvatili iz razloga neposredne opservacije. Tu smo se upoznali sa gospodinom ministrom i nastavili u veselom raspoloženju sve do ranih jutarnjih časova.“
„Sa koleginicom Gutešom u Petrovaradinu. Ne odudaramo: ja ranac, ona ranac, flaša vode, sandale, kačketi naopačke. Tabanamo u gužvi, ja se preslišavam u sebi: stejdž, vutra, smor, bedak, strejt… Stižemo na odredište i zauzimamo poziciju. Strpljivo čekamo da se pojavi subjekat, a da ne bismo pali u oči, neobavezno ćaskamo sa okolinom. Koleginicu Gutešu boli glava pa uzima aspirin od devojke u plavoj majici bez rukava. Posle toga, počinje da ojka na sav glas što izaziva neželjenu pažnju. Morao sam da intervenišem pogotovu kad je počela da se svlači.
Kako smo se nalazili kod operativnim putem markirane bine a gužva neopisiva, morao sam svašta da slušam što me nije sprečilo da pažljivo motrim i zapazim mnoge negativne pojave (spisak i detalji u prilogu).
U 22.18 subjekat se pojavio u velikom društvu. Prepoznao sam neke kolege iz Četvrte uprave, ali sam se pravio da ih ne znam. Oni takođe. Po planu, forsirao sam koleginicu Gutešu iz razloga naočitosti što je i upalilo pa se napravio poveći krug oko subjekta i svi su se tresli i drmusali. Morao sam i ja mada takvu vrstu muzike ne preferiram. Koleginica Guteša se naročito tresla. Zaključujem da je ona ili sklona ovakvim saborima ili je natprosečna profesionalka. Koristeći opštu tresidbu i buku, nas dvoje smo se kratko dogovorili: ona ostaje u društvu gospodina ministra, a ja idem u džip da se odmorim.