Svaki izdavački projekat nov je i uzbudljiv početak i prilika da još jednom istaknemo i odbranimo svoje izdavačke prioritete – da bez ustupaka pomodnim trendovima istrajemo u edukativnoj i prosvetiteljskoj ulozi pisane reči, stoji na sajtu izdavačke kuće Heliks iz Smedereva, koja ove godine obeležava petnaest godina postojanja.
Heliks je svoje čitaoce već navikao na niz odličnih naslova naučnopopularnog žanra, ali, već niz godina, i takozvane lepe književnosti. Deo romana i zbirki priči iz više od deset evropskih zemalja objavljen je pod kišobranom programa Kreativna Evropa Evropske komisije. S tri prevodilačka projekta za sobom u okviru ovog programa, Heliks je upravo završio realizaciju projekta Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske književnosti koji, kako za Danas objašnjava Katarina Ješić, prevoditeljka i urednica Heliksa, predstavlja savremene evropske pisce mlađe i srednje generacije koji tek počinju da se afirmišu snagom svog upečatljivog izraza. S druge strane, Heliks prati najnovije tendencije kroz naučnopopularnu literaturu, nastojeći da opovrgne zablude o prirodnim naukama kao oblasti za odabrane.
U okviru projekta Preko horizonta dosad su prevedena dela sa rumunskog, češkog, švedskog, engleskog, islandskog, bugarskog, norveškog, španskog i italijanskog jezika, a tri naslova ovenčana su prestižnom Nagradom Evropske unije za književnost.
* Kako je došlo do rada na ovom projektu?
– Projekat Preko horizonta: međukulturni mozaik savremene evropske književnosti rezultat je našeg nastojanja da obuhvatimo raznovrsnu evropsku književnost objavljenu u poslednjih desetak godina, na raznim jezicima, a s posebnim osvrtom na pisce koji dosad kod nas nisu prevođeni. Osnovna ideja projekta proizašla je upravo iz jedne od knjiga ove edicije, romana Pokretni horizont italijanskog autora Danijela del Đudičea, neobične autobiografske i putopisne priče. Projekat se, kao i knjiga, bavi granicama neviđenih i nepoznatih istorijskih i geografskih ostvarenja, ali i greškama koje se plaćaju ljudskim životima. Kao što u knjizi horizont nije fiksiran i svako poglavlje ga pomera duž geografskih koordinata, istorijskih odrednica, društvenih okolnosti, tako i svaka knjiga u projektu, naslov po naslov, pomera granice, dotiče se tema s kojima se autori hrabro hvataju u koštac i raskrinkavaju ih.
* Na koji su način birani pisci? Jesu li u prevodima zastupljeni samo veliki jezici?
– Pisce biramo temeljno i dugo, prateći evropsku književnu scenu. Svi autori koje smo objavili i u prethodnim edicijama po prvi put su objavljeni u izdanju Heliksa, no nekima od njih, koji su nas naročito privukli snagom svog upečatljivog stila, ponovo smo se vratili. Među njima su rumunska književnica Joana Prvulesku, kiparski pisac Emilios Solomu. U ovom projektu smo objavili drugi roman Gunstejna Bakea, norveškog spisatelja.
Mislim da su nam u izboru prevodne književnosti podjednako zastupljeni i takozvani veliki i takozvani mali jezici. Opredeljujemo se prvenstveno prema piscu i temi, ali jedan od kriterijuma je i privlačnost kulture iz koje delo dolazi, kao i naša želja da tu kulturu približimo našim čitaocima. Otuda i prevodi knjiga sa islandskog i kiparskog jezika u našem izdanju. Moram da napomenem i da smo prezadovoljni kvalitetom prevoda kao i saradnjom sa prevodiocima, u šta čitaoci imaju priliku da se i sami uvere.
* Šta odlikuje knjige koje ste objavili, i po čemu se one razlikuju?
– Knjige su žanrovski i stilski veoma različite i pokazuju autorsku slobodu u punoj snazi. S jedne strane imamo islandsku zbirku kratkih priča, Među drvećem, koja je izrazito lirična, nadrealna, skoro linčovska, pisana u istančanom balansu između racionalnog, logičnog, bliskog, fantastičnog i misterioznog. S druge strane, roman Pokretni horizonti je dokumentaristički, donekle istorijski, faktografski. Ali oba govore o ljudskoj izolovanosti, otuđenosti i to kroz književni doživljaj dva sasvim različita lica prirode.
* Koliko su ta dela univerzalna?
– Pokazalo se da je, zapravo, univerzalnost ovih književnih ostvarenja lako uočljiva. U knjigama iz edicije jasno se prepoznaje nezadovoljstvo modernim svetom, izneverena očekivanja modernosti i savremenog društva. Sve knjige iz projekta govore o problemima celokupnog evropskog kontinenta koji kroz pripovedanje autora prihvata svoju traumatičnu prošlost i sadašnjost. Takođe, sva dela potvrđuju skoro bezuslovnu zavisnost ljudske sudbine od društvenih odnosa i životnih okolnosti, fizičkog okruženja, kulturnog i istorijskog nasleđa.
* Može li se u njima pronaći zajednički evropski identitet?
– U današnje vreme sve veće polarizacije možda ne možemo da govorimo o zajedničkom evropskom identitetu koliko o ideji da takvom identitetu neprestano težimo: kroz izražavanje i uvažavanje naših različitosti, i kroz osnaživanje univerzalnih ljudskih vrednosti.
* Koje teme preovlađuju u ovim romanima?
– Ono što tematski preovlađuje u ovim romanima su otuđenost i diskriminacija slabijih u svim svojim nijansama. Možda je najbolji primer švedska knjiga Svinjski kvartovi – o finskoj devojčici čije detinjstvo, nakon preseljenja u Švedsku, u bezoblične socijalne stambene blokove, postaje svojevrstan tihi pakao u procepu između zanemarivanja od strane roditelja i čitavog sistema. Lena uspeva da se osamostali i da napusti svoj pakao, ali pakao ne može da napusti nju. Taj pakao u različitim oblicima prepoznajemo u svim knjigama iz projekta, ali i svakodnevno na ulici, u našoj zgradi, na poslu, u drugima, ponekad i u nama samima.
* Postoji li u ovim knjigama zajedničko evropsko iskustvo?
– Možemo govoriti o zajedničkom evropskom iskustvu koje izvire iz svih knjiga ove edicije. Ne samo to, već edicija pokazuje da to zajedničko iskustvo prepoznajemo i mi, kao svoje. Različiti glasovi pripovedaju o temama iz knjiga i preispituju ih na različitim jezicima, kroz lokalne prizme dajući predstavu kako ličnih, tako i grupnih odnosa, tradicija i društvenih okolnosti, a ipak, zajedno proizvode sazvučje jednog vremena i evropskog kontinenta.
* Oseća li se u savremenim evropskim romanima multikulturalnost, ili je ona već napuštena utopijska ideja?
– Mislim da je književnost jedno od retkih uporišta multikulturalnosti i pored toga što kao ideja zaista slabi na drugim poljima. Knjige iz projekta to izvesno pokazuju.
* Heliks je poznat i po knjigama iz naučnopopularne literature, kod nas ste proslavili Ričarda Dokinsa. Koje nove naslove pripremate?
– Što se tiče naučnopopularnih knjiga, uskoro bi trebalo da budu u knjižarama sledeća izdanja (u skladu s postojećom situacijom trudimo se da sve najavljene naslove pripremimo za štampu i da ih, ukoliko to okolnosti dozvole, objavimo na vreme): Ponoć u Černobilju Adama Higinbotama, Velika tišina, Astrobiološki pejzaž i Paradoks necepanja atoma Milana M. Ćirkovića, Vodič za skeptike kroz univerzum Stivena Novele, prvi deo autobiografije Ričarda Dokinsa Apetit za čudesnim i Mala zvona: o srpskoj medicini i zdravstvu Dragana Delića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
