Kirka, besmrtnica koja je volela smrtnike

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Od renesanse naovamo suprotno onome što je hteo Homer (on ih prikazuje kao suprotnosti) Cirka I Kalipsa postale su “žene predatori”. Odisej ima odnose sa dve „boginje“: 1) boginja-čarobnica Circa, 2) boginja-nifa Kalipsa. Kalipsa se može uzeti kao neko ko se zalagao za „seksualnu ravnopravnost“ polova, egocentrična je, dominantna, sebična…. Cicka čini sve da pomogne Odiseju…
   Bilo kako bilo – preporučujem da se ponuđeni roman čita uz božanstvenu muziku iz opere Aleksandra Skarlatija “Telemaco, ossia L’isola di Circe”. Kome je barok dalek I stran može da se zadovolji Glukovim “Telemahom” (nepravedno zapostavljena Glukova opera; premda je zajedno sa “Orfejem I Euridikom” zapravo njegova najuspelija opera).