Književnost pod pritiskom

Meksička književnost spada možda među najmanje istražene izvan hispanskog govornog područja. Verovatno zato i objavljivanje antologije posvećene ovoj literaturi uvek dobije značaj u širim kulturnim okvirima. Tako je u Francuskoj objavljena knjiga Stoleće meksičke literature. Potpisuje je Filip Olje Laprun, a izdavač je kuća Diferans. Ovo je prva antologija ovakve vrste za frankofonsko govorno područje. Reč je o kritičkom preseku savremene meksičke književnosti. Čitalac može da dobije sliku o značajnim delima koja su obeležila sve žanrove: od poezije i proze preko romana i teatra. Izdavač je knjigu predstavio kao Šetnju kroz jednu od najproduktivnijih književnosti u poslednjih stotinu godina.
Filip Olje Laprun kaže, u razgovoru za jedan francuski radio, kako u Francuskoj postoji interes za „literaturu koja dolazi s juga, ali da je najvažnije stati na put klišeima stereotipima. Ali, mislim da stvari, naročito u poslednjih pet godina idu nabolje. Naravno, kada je u pitanju književnost svakako postoji jedan deo da tako kažem izvozne literature. Predstavnici ove literature poput Gabrijela Garsije Markesa ili Marija Vargas Ljose prepoznatljivi su u celom svetu. Takođe bih voleo da istaknem kako se meksička književnost nalazi pod određenom vrstom pritiska velikog suseda sa Severa, odnosno SAD. Uticaj televizije i filma je ogroman jer je većina Meksikanaca kao i svugde u svetu impresionirana takvim kulturnim proizvodom prilagođenom zapadnom čitaocu. Nažalost, moram da napomenem da u prevodima postoji izvesna neravnoteža. Mnogo se više knjiga prevodi sa francuskog na španski nego obrnuto“.
Nabrajanje imena našim čitaocima verovatno ne bi mnogo značilo, spomenućemo samo da su se u Antologiji našla imena kao što su Huan Rulfo, Oktavio Paz ili Karlos Fuentes. Autor ističe kao bitnu činjenicu to da nije hteo da napravi katalog, što se možda od njega očekivalo, nego da pokuša da čitaocima u Francuskoj, ali i u Evropi predstavi one stvaraoce i dela koja poseduju trajnu umetničku vrednost. „Koliko nerazumevanje određene kulture može da bude pogubno pokazuje stav jedne ugledne kritičarke kojoj neću da navodim ime. Istakla je da je nedopustivo da u jednom romanu o meksičkom bogatašu služavka u kući ima tako unižen položaj. Međutim, malo ljudi zna da je Meksiko zemlja ogromnih socijalnih razlika, takvo stanje se odražava i u literaturi što je potpuno prirodno i normalno. Ne možemo na svet gledati kroz evropsku prizmu. Svaka kultura ima svoje zakonitosti koje u tim okvirima treba i posmatrati.“