Koga za predsednika 1

Zoran Stojiljković: Šanse nestranačke ličnosti poput Saše Jankovića, koji je stekao ugled obavljajući funkciju Zaštitnika građana, trebalo bi da budu dosta velike u trenutku kada sve političke formacije proevropske opozicije imaju jednocifreni rejting. Ipak, gledajući poslednje sondaže mnjenja, imam osećaj da je zlatno vreme kandidature Saše Jankovića prošlo. Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Vuk Jeremić u boljoj poziciji, jer je usidren i u biračko telo stranaka vladajuće koalicije.

Jovan Komšić: Mislim da će se proevropske stanke teško složiti oko zajedničkog kandidata s obzirom da one preferiraju pre svega sopstvene interese. Danas je najvažniji interes proevropskih opozicionih stranaka da opstanu na parlamentarnoj sceni Srbije i one će nastojati da predsedničke izbore iskoriste da bi koliko-toliko popravile svoj opadajući rejting. Politički trenutak nije nimalo naklonjen opoziciji, pa mislim da ni Saša Janković ne bi imao velike šanse.

Stojiljković: Saša Janković ima snažnu podršku civilnog sektora, ali dobar deo civilnog društva, koji mu je blizak, nema snagu i kapacitet za ozbiljnu predsedničku kampanju. On bi imao šansu kada bi ga podržao jedan deo partijskog spektra, jer proevropske partije nemaju lidera koji bi mogao biti uspešan kandidat, ali ne verujem da će ga podržati sve proevroposke partije.

Komšić: Ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da bi građani koji su kritički raspoloženi prema sadašnjoj vlasti voleli da vide novu generaciju političara, jer nakon gubitka vlasti 2012. godine proevropske partije, koje su ostale na parlamentarnoj sceni, nisu bog zna šta naučile. Potreba za novim ljudima i partijama je očigledna. Na kraju krajeva, takva pregrupisavanja dešavaju se i u razvijenim evropskim demokratijama: to se dešavalo Italiji kada je vladajuća Demohrišćanska partija otišla sa scene, isto se dešavalo u Španiji, u Hrvatskoj i u drugim tranzicionim državama. Međutim, kao što sam već rekao, pitanje je da li su predsednički izbori najbolja prilika za proveru novih ličnosti. Neophodno je proceniti da li bi vredelo ulaziti u tu vrstu eksperimenta ili bi bilo bolje raditi na stvaranju pretpostavki za pojavu novih aktera na političkoj sceni i pripremati se za naredne parlamentarne izbore.

Stojiljković: Saša Janković, ili neki drugi novi lider, mora da kreira političku stranku koja će biti potpuno drugačija od klasičnog partijskog obrasca. On mora da motiviše razočarani i apstinentski deo biračkog tela, ljude koji znaju nešto o politici, imaju kapacitet za političko organizovanje, ali su nezadovoljni ponudom. To, naravno, nisu glasači koji obožavaju vođu i koji traže lidera spasioca.

Komšić: Neki segmenti heterogene proevropske opozicije bi mogli dati podršku Jeremiću. On bi bio relativno ozbiljan takmac u drugom krugu, možda bi imao šanse i da pobedi ako bi mu protivkandidat bio Tomislav Nikolić. Spekuliše se da Vučić namerava da snažno podrži Nikolića kako bi on pobedio već u prvom krugu s tim što njegov mandat ne bi bio pet godina nego do usvajanja novog ustava, verovatno 2018. ili 2019. godine, po kome bi se predsednik države birao u parlamentu. Ako se ostvari ovaj scenario, Vuk Jeremić bi teško mogao imati šansi.

Stojiljković: Naravno da Vuk Jeremić može biti kandidat dela prodemokratske ili proevropske opozicije, ali se isto tako može dogoditi da neke partije kandiduju svoje lidere. Veliko je pitanje dokle sežu apetiti stranačkih lidera koji su već reciklirani u političkom prostoru i koji su odavno prošli svoj zenit.

Komšić: Mislim da Vučić više zazire od političkog profila koji predstavljaju Saša Janković i onih stotinu javnih ličnosti koji su potpisali apel da se Janković kandiduje. Mislim da bi sa Jeremićem, ukoliko on bude izabran, Vučić sarađivao bez nekih većih blokada i trvenja.

Stojiljković: Šešeljev ulazak u drugi krug sa eventualnim šansama da pobedi bio bi neka vrsta zvona koje bi zvonilo Evropom. To bi izazvalo žestoke reakciju evropskih zvaničnika i zemalja u okruženju i bilo povod za satanizaciju političkih i socijalnih prilika u Srbiji. Mislim da tu vrstu igre dela biračkog tela naprednjaka ne treba očekivati. Po mom mišljenju, Šešelj ne može napraviti ništa više sem solidnog rezultata, a to je u najboljem slučaju minimalni dvocifreni rezultat. Ne verujem da bi biračko telo antievropske desnice, koje uključuje Dveri i krajnje desni deo nekada jedinstvene Demokratske stranke Srbije, podržalo Šešelja kao kandidata. Mislim da ćemo na predsedničkim izborima, s jedne strane, imati koaliciju oko Srpske napredne stranke koja je teška kao olovni teg i koja obuhvata nešto više od dve petine biračkog tela, a s druge – razmrvljenu opoziciju na proevropski i antievropski deo koji među sobom ne mogu komunicirati. Takav odnos snaga ide u prilog vladajućoj koaliciji.

Komšić: Tomislavu Nikoliću ne bi bilo lako u duelu sa predsednikom i osnivačem njegove bivše partije. S obzirom da Šešelj ne preza ni od najsurovijih metoda političke borbe, dok Tomislav Nikolić nakon izbora za predsednika ne šalje tu vrstu političkih poruka, možda bi jedan deo biračkog tela Srpske napredne stranke glasao za Šešelja, ako bi on isforsirao raspravu o privilegijama, oligarhijskim tendencijama i tamnim mrljama u biografiji aktuelnog predsednika. Ipak, mislim da Šešelj ne bi mogao pobediti jer bi se u igru uključili svi kapaciteti Srpske napredne stranke koja još uvek i te kako može uticati na opredeljenje biračkog tela Srbije.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.