Krunski zapisi - hronotrop pandemije korone 1Foto: Matthias Horn

Ovo je najveća katastrofa u 21. veku. Fundamentalna cezura je globalna, ništa više neće biti kao ranije. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) epidemiju je proglasila pandemijom. Mi se nalazimo u oku orkana pandemije-pandemonije.

Kako i sam idem u pacijenate riziko-profila (hronični metabolički sindrom) tj. onoga što se naziva vulnerable people, to je moj conservatio sui (nagon samoodržanja), bio u alertnom stanju još pre masovne, eksponencijalne infekcije, o kojoj se govorilo kao o meneteklu.

Nemačka javnost upozoravana je na Hot Spots infekcija, žarišta opakog virusa: karneval, fudbalske utakmice, masovni skupovi.

Upozoravalo se na austrijska skijališta Išgl i Sankt Anton u Tirolu, après-ski-party, kao mogućim supergozbama za virus.

Nolens-volens otkazao sam let za Rim, moj drugi domicil, na konferenciju za medije povodom izložbe Raffaello (čija će 500. godišnjica smrti pasti 6. aprila), kao i posetu izložbi Rafaelovih madona u Berlinu.

Emocionalne debate u medijima o načelnim strategijskim pitanjima: testiranju i usporenjem kroz shutdown broja zaraženih, kako ne bi došlo do kolapsa zdravstvenog sistema. Cilj: Otpornosti krda (herd immunity, community immunity). Ali većina eksperata vidi u tom scenariju nepredvidive rizike i žrtve.

Da bi taj efekat nastupio, potrebno je, horribile dictu, da oboli 70 odsto stanovništa! Kakav bi bili propratni efekti za hronične bolesnike, nije teško zamisliti.

Minhen je već ravnu nedelju pod kvazi-policijskim časom, (lockdown, Ausgangsbeschränkung), kao blažoj varijanti rigoroznog karantina – Ausgangssperre (potpuna zabrana izlaska) – koja je zasad samo ultima ratio opcija. Pod motom vanredna situacija iziskuje vanredne mere, predsednik bavarske vlade Markus Zeder, formulisao je svoju odluku sa autoritativnom dikcijom ali i harizmatičnom aurom, koja je dva dana docnije, grosso modo, prihvaćena u svim ostalim pokrajinama Nemačke.

Traumatične slike iz Italije podsećaju na nekakav film noir apokaliptičke distopije. Dok su jedni mislili da je anglosaksonsko social distancing ispravno, drugi pak fizički kontakt, u opticaju su obe varijante bez obzira na njihovu filolološku korektnost. Shutdown nas sve, manje ili više, preobražava u sociofobičare, koji spasenje traže u oktroisanoj izolaciji ili u cinizmu, što ispada isto: na kraju vreba smrt! Čitam Paskala Pensées: ”Sva naša nesreća nastaje zbog toga što nam ne polazi za rukom da ostanemo u svojoj sobi”.

Da li su Paskalovi stilistički briljijantno napisani fragmenti, aforizmi i mini eseji, koji kruže oko esencijalnih tema condition humaine, sada doista uteha u rastućoj klaustrofobiji?

Zaniljiva je etimologija pojma karantina (doslovno 40 dana), jer asocira na ritualne zabrane (3. Knj. Mojsijeva, Lev. 12, 1-8): 40 dana Mojsija na Sinaju i 40 dana Hrista u pustinji.

Papa Franjo kao Vicarius Christi uzneo je svoju molitvu sa portala bazilike Svetog Petra u Vatikanu i uputio svoj urbi et orbi pontifikalni blagoslov i apsoluciju (oproštaj, razrešenje grehova) svem čovečanstvu. U ovoj formi je ovaj liturgijski čin apsolutni presedan u istoriji Rimo-katoličke crkve.

Subota, 28. mart

Iz Njujorka, epicentra infekcije, stižu jednako vesti o dramatičnoj eskalaciji broja obolelih. Njujork u korona-krizi podseća na dramu sa Ground Zero. Administracija Salzburger Festspiele ne isključuje da će i ovogodišnji jubilej: 100. godišnjica Salcburškog festivala, pasti u vodu. Vikend u refugijumu. Sunčani dan, temperatura od 14 stepeni celzijusa pretvara izolaciju u demonsko vrebanje. Svakog dana čitam izveštaje Robert-Koch-Instituta u kaskadama: statistike, epidemiološke izveštaje, dijagnostiku, terapije. Uz epidemiologe, sada imaju reč i specijalisti u oblasti statistike, stohastike… tj. oni koji umeju da interpretiraju brojeve na analitički i prognostički način, i modeliraju scenarije za život posle pandemije. Egzit iz pandemije je sada ubikviterna tema. Slike sablasno praznih metropola: ovo se slaže sa nadrealističkim slikama gradova u vakuumu poput pittura metafisica Đorđo de Kirika.

Nedelja, 29. mart

Vesti iz Amerike, Italije i Španije poražavaju zlokobnim prednaznačenjem Endzeit scenarija. Privreda je u Nemačkoj nedodirljivi pojam, te se zagriženo diskutuje o njoj; napose je oštra kritika EU. Ova kriza globalnih dimenzija pokazala je da, u kriznim situacijama, samo nacionalne države funkcionišu i da je Ujedinjena Evropa još zacelo himera i administrativni moloh. Pandemija korone će odnos slobode i kontrole (Levijatan), privatne autonomije, između individue i zajednice, definisati na novi način.

Katastrofe umesto da jačaju solidarnost, jačaju egoističke reflekse: panic buying je i dalje viteška borba darvinističkog prilagođavanja u ovoj zemlji, a i drugde. Krize izazivaju kod ljudi iracionalne reakcije: masovna histerija, anankastični poremećaj (Frojdova teorija o analnom, prinudnom karakteru)? Ili je na delu kolektivna psihologija krda, po kojoj svi čine instinktivno isto, povodeći se za masom, u kojoj se zacelo individualnost potapa u masu.

Ponedeljak, 30. mart

Dominira osećanje zatočeničke teskobe, pseudo-klaustrofobije iz koje se rađa agresija – (Lagerkoller-sindrom, lockdown fatigue, cabin fever). Sve učestalije je reč o kriznim intervencijama unutar porodica. Psihotična stanja, agresivnost, anksioznost, raste broj samoubistava. Ministar finasija pokrajine Hesen ubio se, pod bremenom odgovornosti. Svakovečernji ritual u Minhenu je da se u 21 sat sa balkona, terasa i otvorenih prozora aplaudira svem medicinskom osoblju i svim služebenicima koji savesno i sa rizikom obavljaju svoju dužnost širom sveta. Izraz solidarnosti se ispoljava i u brojnim podrškama unutar jedne zgrade ili stambene četvrti.

Dirljivi gest socijalne empatije, koji preti da iščezne u širokoj socijalnoj entropiji. Podcast prof. dr Kristijana Drostena sa berlinskog Charité i Podcast prof. dr Aleksander Kekulea sa Univerzitea u Haleu. Obojica su renomirani eksperti koji svakodnevno izveštavaju o tendencijama pandemije. Popularna objašnjenja, ali koja iziskuju medicinska predznanja. Iako mi je verbaliter sve jasno, ipak mi kauzalne interakcije ostaju u tmini. Reč je o polimerazama i sličnim pojmovima. Medicinski leksikon nije naodmet da bi se razumela objašnjenja u žargonu eksperata.

Utorak, 31. mart

Guru među infektolozima, dr Kristijan Drosten govori o jednogodišnjoj borbi protiv kovida-19, što me je odmah potsetilo natpisa nad dverima Danteovog Pakla: Lasciate ogni speranza, voi ch’entrate / Vi što ulazite – ostavite svaku nadu. Kultni američki politikolog Fransis Fukujama, veli o krizi-korone u jednom eseju u časpisu Atlantic: ”Postojeći propisi i zakoni ne mogu da preduprede situaciju koja se munjevito menja. Sposobnost ljudi na vrhu države i njihova rasudna moć određuju da li će ishod biti dobar ili rđav. I za delegaciju autoriteta u egzekutivi je poverenje najvažnija valuta. Kako u demokratiji, tako i u diktaturi, građani moraju da veruju da egzekutiva zna šta treba da se radi. Ali poverenje je nažalost ono što Americi ponajviše nedostaje”.

Ovo bi se moglo mutatis mutandis ustvrditi i za mnoga druga politička podneblja. Privredni potencijal rapidno opada, rezerve se krune, sveopšta zabrinutost vlada za likvidnost i golu egzistenciju nebrojenih preduzetnika, slobodnih umetnika, svih struka i branši. Berze su u divljoj volatilnosti, akcije u slobodnom padu, mi pak pratioci u paničnom konzumu (hamster buying) i egzistencijalnom strahu. Weltuntergang, Welt Endzeitstimmung sada nije samo literarni topos! On zadire u najdublje slojeve našeg bivstva, našeg Raison d’Être.

Sreda, 1. april

Spekulacija o Smartphone-App u medijima kao načinu da se zaustavi korona-virus. Big Data i strah od totalne kontrole (Corona Tracking). Skeptični glasovi se prepliću sa euforičnim optimizmom. Ovde udaraju dvostrukom oštricom orvelovska distopija i apokaliptička vizija. Beznađe se širi i mimo nagoveštene eksorbitantne cifre milijardi evara kao finansijske podrške pogođenima korona-krizom, koje ministar finansija i ministar privrede sa spasilačkim patosom obznanjuju, dakako, bez mučnih procedura kroz birokratsko-adminstrativne lavirinte.

Četvrtak, 2. april

Festival u Bajrojtu je za ovu godinu otkazan. Damoklov mač lebdi i nad Oktobarfestom u Minhenu, bavarskim saturnalijama, po rečima Tomasa Mana.

Bavarski predsednik vlade formuliše u vidu mota moralno-psihološku potporu: premostiti, preživeti i iznova početi. Peščanik se lagano kruni, duševna teskoba jača, nada hrve sa beznađem, u talasima vere da će ovaj košmar što pre minuti, demon-virus volšebnim načinom iščeznuti. Izgledalo je da je padom Berlinskog zida prošlo stoleće konačno zapečaćeno. Ali fin de siècle se akcentuira kroz korona-krizu. Sežem za literarnim toposima patnje i stradanja, hoda po mukama, demonskih iskušenja i jovovskih stradanja kao vademekumom.

Naiđoh na dva primera: knjigu Laure Spinli o Španskoj groznici, koja opisuje sa potresnim patosom kako je influenca 1918. posekla 50 do 100 miliona ljudi, više no oba svetska rata zajedno.

Tu je, čini mi se, kao i pandemijom kuge crna smrt u 14. veku, sa bilansom od gotovo 200 miliona mrtvih, dosegnut ponor ništavila. Setih se i dirljivog ispovednog izveštaja Dmitrija Lihačova o blokadi Lenjingrada 1941-1944, naslovljenoj Kako smo ostali u životu. Sećanja. Lektira koja oštri empatiju i katartički rađa novu iskru nade u život, koji je samo druga reč za rezilijentnost. La vita è bella.

Ovo su primeri za jačanje sistema mentalne imunosti iz duha dokumentarnog pripovedanja. Zato potpisnik ovih redova stoički, bez trijumfa ili plakativnog optimizma, parafrazira istorijsko no surrender!

Autor je filozof i publicista (Minhen – Rim)

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.